Истина о посљедњем народном хероју

Прошло је 25 година од смрти мајора Милана Тепића, посљедњег народног хероја Југославије. Његов син Александар Тепић послије толико година проговорио је о смрти свога оца и о ономе шта је преживјела његова породица.

Република Српска 27.09.2016 | 21:59 "Мој отац рођен је 1957. године, у Козарској Дубици. Имао је двије сестре. У том мјесту је завршио основну школу, а од трећег разреда гимназије био је војни стипендиста, У активну војну службу Милан Тепић ступио је 1980. године, Прво мјесто службовања била му је Славонска Пожега, гдје су он и његова супруга Драгица добили ћерку Тању", рекао је за "Политику" Александар Тепић и наставио:

"Током 1991. године нижу се оружани инциденти у Хрватској и Милан одлучује да дјецу и жену склони у Козарску Дубицу, У љето 1991. године ситуација је ескалирала, па се са супругом могао чути само телефоном, слободног кретања за припаднике ЈНА више није било, касарне у Хрватској су блокиране и опкољене. Био сам у прилици да разговарам са онима који су са мојим оцем били у складишту, са некима тек недавно".

У септембру 1991. године Југославија се у крви распада по националним шавовима, па тако и њена војска. Војници из бригаде у Бјеловару дезертирају, а у складишту Беденик остаје из свега десетак, са све тројицом старјешина. Милан Тепић наређује да се прилази складишту поново минирају, сумњајући да његов претходник на тој дужности није то добро урадио.

Припадници збора Народне гарде надиру, војници ЈНА се под борбом повлаче у посљедњи заклон, о којем су раније разговарали. Када је постало јасно да се складиште више не може одбранити, као и да су његови војници у безбједном простору, Тепић активира детонатор. Над околином Бјеловара одјекнула је страшна експлозија.

Хрватски медији извјештавали су да се печурка над Бедеником, облак дима, могла видјети из Мађарске.

"Мислим да се мој отац одлучио на тај чин јер му је породица била на сигурном, и јер је вјеровао у државу и војску да ће нас збринути. Тако је и било, стамбено смо обезбјеђени, а ја сам завршио Војну академију. Никада нисмо тражили никакве привилегије, у односу на породице других страдалих", додао је син народног хероја.

На гробљу у родном мјесту мајора Тепића налази се надгробни споменик са његовом сликом и подацима. Али, његови посмртни остаци званично још нису потврђени, а незванично су сахрањени у необиљеженом гробу на једном загребачком гробљу. 

Његово име носе улице у многим градовима Србије и Републике Српске, касарна у Јакову код Београда, а спомен-плоча њему у част налази се и у једној од зграда Генералштаба Војске Србије у Топчидеру.

Извор: Политика