Русија на Додикову посјету не гледа исто као Додик!?

Руска штампа није посветила велику пажњу политичким сукобима у Босни и Херцеговини и референдуму у Републици Српској, а руске власти последњих дана су се уздржавале од званичних коментара тим поводом. Углавном, посматрачи у Москви оцењују да је гласање 25. септембра повећало напетост између међународне заједнице и председника Републике Српске Милорада Додика и ставило Русију у компликовану ситуацију, с обзиром да је Москва ипак индиректно подржала неуставни референдум.

Република Српска 27.09.2016 | 15:15 С друге стране, посматрачи указују и на то да је Балкан далеко од основних спољнополитичких приоритета Кремља. На међународном плану руске власти су заокупљене проблемима Украјине и посебно Сирије у контексту новог заоштравања односа са земљама Запада. Средњи исток је за сада много важнији и у том смислу сукоб Милорада Додика са западним светом због симболичних питања и негови упорни кораци у правцу самосталности стварају беспотребну нервозу.

Да последњи догађаји на Балкану за руску власт нису претерано важни потврђује и слаб интерес руских државних медија за њих. У супротном, Додиков референдум би постао главна тема телевизијских емисија и медијска пажња би била много већа.

Државна агенција РИА Новости на дан гласања у РС-у објавила је више извештаја, укључујући ставове Срба и политичара у Сарајеву. А након референдума објављена је аналаза са изричитим акцентом на "кршење права Срба".

Провладин лист "Известиа" информисао је своје читаоце о разговору Милорада Додика иВладимира Путина 22.септембра у Москви са кратком званичном потврдом да је било речи "о ситуацији на Балкану и различитим питањима билатералне сарадње". У чланку се спомињује изјава Додика о могућем одвајању РС-а од БиХ "у случају напада", али нема извештаја о референдуму.

Званичне новине руске владе "Россијскаја газета" покушале су одговорити на питање – хоће ли бити рата на Балкану. У коментару овај лист оцењује да је Босна и Херцеговина "вештачка творевина", у којој главну улогу и даље игра међународна заједница. "Референдум је требао да покаже да Срби намеравају да бране своју позицију. Али, мало је вероватно да ће Додик поставити питање независности Републике Српске. Сваки покушај ревидирања статуса ентитета може погоршати ситуацију и изазвати нестабилност и насиље, тако да је врло важно да се избегну провокације", сматра "Россијскаја газета".

Српска непослушност

Либерални медији не само да су реаговали на пораст напетости на Балкану, него су анализирали став Русије и њене могућности подршке Србима.

У анализи Московског Карнеги центра се наводи да су сва деловања Русије на Западном Балкану последњих година показивала да је Москва изгубила интерес за тај регион и да нема ништа против тога да Запад коначно реши постјугословенске сукобе, макар и кроз улазак тих земаља у ЕУ и НАТО. С друге стране, Москва нема никакву намеру да врши притисак на Србе.

"Зарад чега би Москва притискала Србе, наговарала их да се потчињавају централним органима власти? Да би БиХ брже постала држава с нормалним управљањем и ушла у НАТО? Природно, Москва преферира да одложи њен улазак, тим пре њу то ништа не кошта, довољна је једносатна посета председника РС Москви", стоји у чланку.

"Празник српске непослушности" је наслов анализе у новинама Газета. Ако међународна заједница уведе Милораду Додику строжије санкције, нови референдум у РС-у је врло могућ. Русија ће и даље пружати подршку властима Републике Српске, али она ће се умешати само у случају оштре реакције Запада, сматрају аутори тог чланка. Газета подсећа на сукобе у бившој Југославији и на захтев Срба да буду са Србијом у истој држави.

Међународна заједница се нашла у компликованој ситуацији – став је листа Коммерсант. С једне стране, она не може игнорисати референдум, који је постао за њу нека врста шамара, а с друге стране, озбиљна казна за Додика могла би само повећати тензије. Дакле, најреалнија опција је покушај изолације Додика и подршка његовим нерадикалним противницима унутар Републике Српске.

Аутор чланка сматра да се у сукоб међународне заједнице и председника Републике Српске могу увући Србија и Русија. Међутим, уочи референдума премијер Србије Александар Вучић је изјавио да Београд не подржава то гласање. А Москва избегава да изрази безрезервну подршку Додиковој акцији. Након састанка у Москви Кремљ је издао тек кратко саопштење без спомињања референдума или подршке.

У сваком случају, симпатије Москве, сматрају аналитичари, не решавају све проблеме Милорада Додика. Без јасне подршке из Београда, он се не може осећати сигурно. Ослањање само на Русију и националистичку опозицију у Србији није довољно за политички опстанак Додика.

Медији у Русији се не баве војним анализама, за разлику од неких новинара на Балкану који су званичну уздржаност Путина прокоментарисали као сигнал да је Русија спремна да заштити Србе у случају било каквих напада.

Таквим оценама су допринеле и самоувјерене изјаве самог Милорада Додика који је више пута поновио новинарима да је добио јасну подршку из Кремља по питању референдума,

Међутим, у званичном саопштењу прес службе председника РС-а о разговору с Путином та врста подршке се не спомиње, тако да није заправо јасно шта је њему било речено у Кремљу и да ли му је било дозвољено да тумачи званични став Руске Федерације.

Извор: РСЕ