Видео - Сјећања: Вече Звезде и ''рођење'' Дејана Станковића...!

Пре тачно 20 година, 26. септембра 1996. Црвена звезда је у 1. колу Купа победника Купова декласирала Кајзерслаутерн са 4:0.

Фудбал 26.09.2016 | 23:30 Немачки тим био је благи фаворит после тријумфа од 1:0 на свом терену у првој утакмици, али је у реваншу експлодирао 18-годишњи Дејан Станковић коме је овај меч направио велику прекретницу у каријери.

После 0:0 на полувремену Звездина звезда Владимир Петровић Пижон повукао је храбар потез и у игру увео Станковића који је у 55. минуту донео вођство и испоставиће се продужетке.

У додатних 30 минута је постигао још један сјајан гол за укупних 2:1, а до краја меча немачки тим дотукли су Зоран Његуш и Миодраг Пантелић.

Уследио је фантастичан двомеч између Црвене звезде и Барселоне у другом колу. Каталонци, који су те сезоне освојили трофеј у Купу купова, победили су у двомечу са 4:2, предвођени Бобијем Робсоном и Жозеом Мурињом са клупе и Роналдом, Гвардиолом, Енрикеом, Фигом и осталим звездама са терена.

После 3:1 на Камп Ноу, Звезда је у реваншу у потпуности надиграла Барсу предвођена фантастичним Перицом Огњеновићем, али је после водећег гола Јовичића примила јефтин гол практично са центра и испала је.

Црвена звезда: Милојевић; Живковић, П. Станковић, Сакић, Ђоровић; Његуш, Љубојевић (Д. Станковић 46), Ванић, Анић; Огњеновић (Пантелић 83), Јовичић.

Кајзерслаутерн: Реинке; Кадлец, Кох, Шафер, Бреме; Греинер, Ратињо, Франк, Вагнер; Кука, Вегман.



Како је пре 20 година убијен Кајзерслаутерн: Дејан Станковић је мали растом, али по знању он је фудбалски џин!

Црвена звезда 26. септембра 1996. године забележила једну од највећих победа у постбаријевској историји! 

„Дејан Станковић је мали растом, али по знању он је фудбалски џин“, урлао је у микрофон легендарни телевизијски коментатор Звонко Михајловски у тренуцима „рађања“ Дејана Станковића. Имала је Црвена звезда ретке светле европске тренутке у новијој историји. Ретке, али их је имала. Уз Рому скалп немачког представника предвођеног чешким легионарима Кадлецом и Куком представља можда и највећу победу Црвене звезде у последњих 20 година.

После минималног пораза на „Фриц Валтеру“ више од 50.000 људи тог 26. септембра 1996. године кренуло је пут Топчидерског брда, уверени да тим Владимира Петровића Пижона није рекао последњу реч. Испоставило се да су навијачи Црвене звезде били сведоци писања историје. Звезда је немачким менталитетом прво стигла предност Кајзерслаутерна, а потом у наставку демолирала госте. Кључну улогу имао је Дејан Станковић, тада талентовани тинејџер исклесан у омладинској школи Црвене звезде испод чекића Владимира Петровића Пижона.

„Када је дошла друга утакмица, сви су ми говорили, а пре свих људи из клуба, да одмах кренемо офанзивно како бисмо им брзо дали гол. Међутим, ја сам забранио играчима да „изгоре“. Рекао сам им да прво полувреме одиграмо макар нерешено, а да ћемо их у другом напасти. Дејана Станковића сам намерно оставио на клупи да бих га наљутио, и да би мотивисан и љут ушао у игру, јер мислио је да ће играти од почетка, а био је најмлађи. У првом делу игре је било 0:0, и када је Дејан ушао, направио је преокрет. Постигао је гол, па у продужецима још један. Можда је хтео је да покаже да ја нисам био у праву, али то је била моја тактика и моја замисао. Када си резерва, а уђеш у игру, желиш да се докажеш“, присетио се детаља Владимир Петровић Пижон.

Није много требало Дејану Станковића да за 75 минута на трави Маракане демонстира све оно што ће га у наставку каријере красити. Убитачан шут, менталитет победника, тркачке способности. Скупоцени играчи Кајзерслаутерна могли су да гледају и плачу.

„Утакмица с Кајзерслаутерном у Београду је била прекретница и одскочна даска за моју каријеру, нека врста фудбалске 'раскрснице'. Бирао сам у том тренутку у ком ћу правцу кренути и захваљујући мојој Звезди и тадашњим саиграчима изабрао сам добро, одлично. Утакмица која ми је усмерила каријеру. Пред пуном Мараканом на великој сцени. Клинац који је тек напунио 18 година улази у игру даје два гола. Заиста у том тренутку нисам могао више да тражим од 'судбине'. Вече и утакмица које ћу памтити заувек. И дан-данас са децом гледам снимак тог меча и видим да су они одушевљени атмосфером и утакмицом. Драго ми је кад уживају у Звездиним утакмицама и атмосфери наших навијача јер желим да имају тај део детињства, као што сам га имао и ја“, поручио је Станковић.

Дејан се не сећа да ли је био љут на тренера или не, али каже да јесте био много мотивисан.

„Не сећам се тих детаља пред утакмицу, али знам да сам био много мотивисан због пуног стадиона и велике жеље коју сам осећао. Владимир Петровић је велики тренер и сигурно је најбоље знао у том тренутку шта треба да уради, што се и показало“.

Извор: Б92/моззартспорт