Анализа: Није гдје си рођен, него чији грб носиш...!

Ових 10 вансеријских играча могло је да заигра за друге репрезентације! У фудбалу постоји много примера играча који су нису одбарали националне селекције дражава у којима су рођени, а међу њима је и неколико врхунских асова који су оставили озбиљан траг у историји ове игре.

Фудбал 24.09.2016 | 23:15 Вести о томе да би Бојан Кркић могао да заигра за селекцију Србије усталасале су овдашњу јавност, али је све полемике и тумашења статута ФИФА прекинула управо светска фудбалска федерација и негативно одговорила на захтев из српске куће фудбала. Кркић је своју одлуку донео још 2008. године када је као велика нада Барселоне заиграо за сениорску селекцију Шпаније против Јерменије у квлаификацијама за Мундијал у Јужној Африци.

Чињеница да је рођен и одрастао у Шпанији донекле и оправдава такву Кркићеву одлуку, али у фудбалу постоји много примера играча који су нису одбарали националне селекције дражава у којима су рођени, а међу њима је и неколико вансеријских асова који су оставили озбиљан траг у историји ове игре.

МАРСЕЛ ДЕСАИ

Некадашњи дефанзвац Челсија и Милана вуче порекло из Гане. Ипак, иако је рођен у Акри, још 1993. године одлучио је да игра за репрезентацију Француске и дрес ове земље носио је 116 пута. Десаи и његова пореодица преселили су се у Француску када је имао само четири године, а он је касније изјваљивао да се у потпуности осећа као Француз. Са Триколорима је освојио Светско и Европско првенство 1998. и 2000. године.

МАУРО КАМОРАНЕЗИ

Некадашњи првотимац Јувентуса још један је играч који никада није играо за своју домовину. Каморанези је рођен у аргентинском Тандилу, а у Италију се преселио 2008. године, када је потписао за Верону. Имао је двојно држављанство и могао да бира између два национална тима, али је изабрао Италију, иако је говорио да се осећа као Аргентинац. Касније се то испоставило као паметан потез, јер је са Азурима освојио Мундијал 2006. године.

ПЕПЕ

Штопер Реал Мадрида рођен је у бразилском граду Марсејо, али у млађим играчим данима у родној држави нису препознали његов квалитет. Зато јесу Португалци, након што је прешао у Маритимо, а касније заиграо и за Порто. Тадашњи селектор Бразила Карлос Дунга покушао је да исправи ту грешку људи из националног савеза, пошто је 2006. године контактираоПепеа, али му се он захвалио на позиву, потучивши да је већ донео одлуку. Први меч за национални тим Португалије одиграо је 2007. године, а до данас је забележио 78 наступа.

МИРОСЛАВ КЛОСЕ

Један од најбољих светских нападача у претходне две деценије изабрао је Немачку испред родне Пољске. Бивши нападач Бајерна и римског Лација роиђен је и Ополеу, а у Немачку се преселио са осам година. Пољаци су покушали да га врате назад 2001. године док је био члан Кајзерслаутерна, али је он то ипак одбио. Касније је поручио да одлука није била нимало лака, али да је одлучио да изабере национални тим са којим ће имати више успеха. Остало је историја...

ЛИЛИЈАН ТИРАМ

Постоји изрека која каже: "шта год да радиш или где год да идеш, следи своје срце". Управо тим мотивима се водио легендарни Лилијан Тирам. Један од најбољих светских дефанзиваца с краја прошлог и почетком новог века рођен је у Гвадалупеу, а са породицом се преселио у Француску 1981. године. Изабрао је селекцију Галских петлова и са њом освојио Светско и Европско првенство 1998. и 2000. године.

КЛАРЕНС СЕДОРФ

Легендарни холандски везиста сматра се једним од најбољи играча своје генерације. Рођен је 1. априла 1976. године у граду Парамарибо, главном и највећем граду државе Суринам. Да је остао у својој земљи вероватно никада не би имао прилику да покаже свој раскошни таленат. Овако, у Ајаксову академију је стивао са седам година, а касније изабрао и да игра за Холандију. Највећу славу достигао је играјући за Милан, а био је члан и Сампдорије и Реал Мадрида.

ГОНЗАЛО ИГУАИН

Нападач Јувентуса је могао да заигра за Француску, јер је рођен у Бресту. Ипак, пошто је син некадашњег играча Ривера и Боке Јуниорс Хорхеа Игуаина, било је и логично да изабере Аргентину. Пипита је својевремено одгио да игра и за Француску и за Аргентину, јер му је дуго требало да донесе коначну одлуку. Ипак, срце је на крају рекло - Аргентина, али са Гаучосима још није стигао до неког великог трофеја.

ПАТРИК ВИЈЕРА

Арсеналова легенда, такође, никада није заиграла за своју домовину. Вијера је рођен у Дакару, главном граду Сенегала, а у Француску се са породицом преселиуо када је имао осам година. Као и многи играчи који су на тај начин стигли у Француску, одлучио се за Триколоре без икаквог размушљања. Као и Десаи и Тирам, са Французима се домогао Светског првенства 1998. године и Европског првенства из 2000.

ЕДГАР ДАВИДС

Занимљиво, Давидс је баш као и Седорф рођен у Парамарибу и његов отац је афро-суринамског порекла. Баш као и Седорф изабрао је Холандију и дуго година био носиоц националног тима. Због своје борбености носио је надимак Питбул, а за национални тим је забележио 74 наступа и постигао шест голова. Након богате играчке каријере на кратко се одлучио и за тренерску, али сад нема посао.

ЕУЗЕБИО

Легендарни Еузебио је рођен у сиромашном Мозамбику и остао је без оца када је имао осам година, па се мајка бринула о њему. У Лисабон се преселио са 18 година и то се показало као догађај који му је у потпуности променио живот. Изабрао је Португалију и због те одлуке се никада није покајао, јер се сматра једним од најбољих играча у историји ове игре.

Извор: моззартспорт