Вестерман: У Београду сам постао човјек!

Лео Вестерман, на молбу француског медија, написао писмо Душку Вујошевићу. Мало је рећи да га обожава!

Кошарка 25.09.2016 | 20:45 Лео Вестерман је у Партизану провео само две године, али где год оде прича углавном о београдском клубу и тренеру Душку Вујошевићу. И он и његов земљак Жофри Ловерњ, као и многи други играчи црно-белих, истичу да је Партизан породица.

Вестерман, који је из Лиможа отишао у Жалгирис, без размишљања је пристао да одговори на новинарски задатак. Написао је писмо о Душку Вујошевићу за француски портал Ле популаире.

"Био сам тек дечак када сам дошао у Партизан са много снова. Тамо сам постао човек. Захвајујући Теби. И бићу ти вечно захвалан. Године проведе са тобом ће ми заувек остати у сећању. У Србији ми је било прелепо. Толико лепо да сам својој првој кћеркици дао сам име Мила. Надам се да ћу јој бити исти онакав отац какав си ти био према мени. Када дође време, када порасте, причаћу јој о теби. Почећу  причу тако што ћу јој испричати колико сам много желео да радим са тобом. Причаћу јој о тешким тренуцима, али и тренуцима славља", написао је Вестерман.

Француз је наставио:

"Од оног Фајнал-фора Евролиге у Паризу 2010. године, ти си увек за мене, уз Жељка Обрадовића и Етореа Месину, био есенција онога што тренер треба да буде. Тамо си свој тим водио маестрално. Зато се и нисам изненадио када сам дошао у Партизан и видео како радиш. Првих неколико недеља, ниси ми говорио ништа нешто посебно. Али, твоје гестикулације, твој глас који се ширио салом, твој поглед... све је то одавало човека са харизомом. Ниси волео да држиш дуге говоре. Када смо изгубили од Црвене звезде 15 разлике, држао си нас у свлачионици пола сата да би пре него што си залупио вратима, подвикнуо: 'Тренинг у 6 ујутро сутра!'. Била је већ прошла поноћ, али ми смо сви устали у 5 наредног дана и били на тренингу у 6. Имали смо тежак тренинг, четири сата без лопте! Али, био си, као и увек, у праву".

Присетио се Вестерман и прве утакмице коју је играо под Вујошевићевим вођством:

"Губили смо 15 поена у трећој четвртини. Ти си ушао у терен, гуркао судију и причао му. Добио си искључујућу грешку. Од тог тренутка, навијачи су 'полудели', 'подивљали'. Овде се не дирају иконе, а ти то јеси. Све си то срачунато урадио и ми смо победили ту утакмицу. И многе друге. Дуле је увек два корака испред".

Француз каже и да је разумео зашто је Вујошевић био строг и кад нису на тренингу, кад немају утакмицу.

"Никада се нисам жалио, знао сам зашто сам дошао у Србију и код кога. Разумео сам те што си увео ригорозна правила за све нас и наше животе. Одвојио си нас од 'мамаца' ноћног живота Београда. Често си нам говорио: 'Млади играч почне са чашом вина, а заврши са флашом вотке у руци'. Терао си нас и да читамо... Била је све то едукација, знам. Сећам се кад си ме питао шта мислим о Жофрију Ловерњу. Почео сам да ти одговарам како је он борац, добар скакач, 'енергија'. Прекинуо си ме. Рекао си ми да те то не занима, већ какав је човек и које место кошарка заузима у његовом животу. Ти си прави ентузијаста! Када сам прочитао твоју изјаву да ти је кошарка најбољи лек, уопште нисам био изненађен. Свако ко те познаје, зна да је то тако. И не видимо да радиш било шта осим кошарке. Овај спорт је твој разлог за живот. Говорио си нам да је тим као подморница - ако један направи грешку, сви умиру. Те твоје реченице, твоји цитати су нас фасцинирали. Твоје образовање. Сећам се кад си ме позвао у свој стан и када сам видео твоју колекцију слика. Једну од највећих у бившој Југославији. И о свакој си ми причао".

Додао је да никада неће заборавити речи утехе и подршке од Вујошевића када је покидао лигаменте...

О ЛИМОЖУ

"Поново смо се срели у Лиможу. Болест те је променила, али и даље имаш оно НЕШТО... Кад већ нисмо радили у Партизану, и даље сам уживао у твојим методима. Било ми је посебно тешко када сам видео да се појединим играчима не допада твој систем рада. Било је тешко видети да неко не цени твоју праву вредност. Желим ти све најбоље, Дуле, у наступајућој сезони. Ја сам био и остао твој највећи навијач".