Анализа: Да ли је ОН највећа грешка Ливерпула?!

Година 2004. променила је историју европског фудбала на много начина. Два енглеска клуба бирала су и донела одлуке, на основу којих данас имамо овакав Челси и овакав Ливерпул.

Фудбал 25.09.2016 | 23:45 Тог пролећа 2004. године на "Стамфорд бриџу" и "Енфилду" знали су да су дани Клаудија Ранијерија и Жерара Улијеа били одбројани.

Први је у Челсију био четири, а други у Ливерпулу пуних шест година и ниједан није успео у потпуности да задовољи, ни навијаче, ни челнике два клуба жељних трофеја, с тим да је Италијан у Лондону био нешто ближе остварењу циљева од колеге Француза у Ливерпулу.

Две ствари правиле су разлику између ситуација на два стадиона тог лета, 2004.

Челси, који није имао ни "и" од Ливерпулове историје, тек је преузео пребогати и тада веома, веома амбициозни Рус, Роман Абрамович, који је и у Ранијеријевој последњој години потрошио озбиљан новац за појачања и који је тек планирао да троши.

Ливерпул, који је имао славу, углед, огромну базу навијача широм света и препуне витрине трофеја, на које је додуше увелико пала прашина, и даље је водио времешни и потрошени Дејвид Мурс, чија је породица пуних 50 година била власник "редса" и који је управо те, 2004, саопштио да намерава да прода 51 одсто деоница и препусти неком другом да покуша да врати титулу на Мерсисајд.

У том тренутку, у Шпанији и Португалији, надирала су двојица релативно младих стручњака, са импозантним успесима на клупама Валенсије и Порта, а бројна сведочења потврђују о томе да су Рафаел Бенитез и Жозе Мурињо били у најужем кругу кандидата за новог менаџера и у Абрамовичевој и у Мурсовој канцеларији.

Ко је кога заиста хтео, а ко кога прижељкивао, тешко је рећи, али је било јасно да ће један добити релативно неуспешан клуб из Лондона са увелико скупим играчима и неограниченим ресурсима за будућност, а други прилику да води један од три-четири највећа клуба у историји фудбала, са такође страшним играчима, али не и власником спремним да троши стотине милиона фунти јурећи за трофејима и популарношћу.

Легендарни фудбалер Ливерпула, Дани Марфи, који је у периоду од 1997. до 2004. године забележио 249 наступа у црвеном дресу, у интервјуу за "Талк Спорт" открио је да је Мурињо преко свог агента Жоржеа Мендеша очајнички покушавао да добије посао у Ливерпулу, уверен да је то прави клуб за њега, али да је тадашњи менаџмент, који је 2007. продао клуб америчким бизнисменима Џорџу Џилету и Тому Хиксу, изабрао Бенитеза.

Тек тада, тврди Марфи истичући да о свему зна из прве руке, Мурињо је прихватио Абрамовичев позив и пристао да преузме Челси.

"Када је Бенитез био промовисан у Ливерпулу, заправо се бирало само између Муриња и њега. Знам то сигурно. Мурињо је невероватно желео посао у Ливерпулу", рекао је Марфи за "Талк Спорт" и додао да је избор "редса" итекако потресао тадашњег тренера Порта, тек крунисаног првака Европе.

"Али, Ливерпул се заправо одлучио за Бенитеза, јер је управо био освојио титулу са Валенсијом у Шпанији и Куп УЕФА исте сезоне, тако да су у клубу сматрали да је то ипак већи подвиг од онога што је Мурињо урадио, само у Португалији", изјавио је Марфи, али заборавио да упари Мурињову титулу првака државе са освајањем Лиге шампиона.

"Знам поуздано да је Мурињо био веома разочаран", напоменуо је и потом се нашалио:

"И ја сам разочаран због тог Ливерпуловог избора, јер је Бенитез дошао и саопштио да ме не жели. Криво ми је што то није био Мурињо, јер је могло да се догоди да би ме задржао у клубу".

Марфи је завршио у Чарлтон Атлетику, а Ливерпул и Челси завршили у сасвим другачијим ситуацијама – једни су добили титулу првака Европе, и то управо преко Челсија у полуфиналу, али је последњи наслов шампиона Енглеске остао онај из 1990. године, док су други добили две узастопне Премијер лиге, али константно били "кратки" у Лиги шампиона, која је била Абрамовичев врховни циљ.

Све до 2012. године, када је Мурињо већ одавно био бивши.

Све што се догодило од 2004. до данас упућује на то да је Ливерпул, под условом да су Марфијеве речи тачне, направио лошији о два одлична избора, иако је Бенитез знатно дуже радио са "редсима" него Мурињо са "плавцима", но сатисфакцију је касније Португалац добио у виду позива да се врати на "Бриџ", где је вратио и титулу првака пре него је поново отеран на начин на који ниједан менаџер Ливерпула није смењен у модерној ери енглеског фудбала.

Иако су титуле упорно заобилазиле "Енфилд".

Мрзе се

То што је Мурињо "нагазио" Бенитеза од њиховог првог сусрета на Острву и потом наставио да га малтретира изјавама и повремено чак понижава, називајући га "дебели", не потврђује нужно причу о томе да је Рафа "отео" Жозеу посао на "Енфилду", али дефинитивно је тачно да између њих двојице рачуни никада нису били, и неће бити чисти. Занимљиво, догодило се да је Бенитез "пратио" Муриња свуда одакле је Жозе одлазио (Интер, Челси, Реал...) и да нигде није понављао ни делић његових успеха, како у победама и титулама, тако и у наклоности публике.

После свега наведеног, као и овог Марфијевог сведочења, питамо вас две ствари:

- Верујете ли да је баш овако било, да је Ливерпул хтео Бенитеза, а Мурињо чекао Ливерпул?

- Можете ли да предвидите како би изгледала историја два клуба да је избор био обрнут?

ЖОЗЕ ВС РАФА

Мурињове титуле:

Порто

- Лига шампиона 2004;
- Куп УЕФА 2003;
- Титула првака 2003, 2004;
- Куп Португала 2003;
- Суперкуп Португала 2003;

Челси (2 мандата)

- Титула првака 2005, 2006, 2015;
- ФА куп 2007;
- Лига куп 2005, 2007, 2015;
- Комјунити шилд 2005;

Интер

- Лига шампиона 2010;
- Титула првака 2009, 2010;
- Куп Италије 2010;
- Суперкуп Италије 2008;

Реал Мадрид

- Титула првака 2012;
- Куп краља 2011;
- Суперкуп Шпаније 2012;

Манчестер јунајтед

- Комјунити шилд 2016;

Бенитезове титуле:

Валенсија

- Титула првака 2002, 2004;
- Куп УЕФА 2004;

Ливерпул

- Лига шампиона 2005;
- ФА куп 2006;
- Комјунити шилд 2006;
- УЕФА Суперкуп 2005;

Интер

- Суперкуп Италије 2010;
- ФИФА светско првенство клубова 2010;

Челси

- Лига Европе 2013;

Наполи

- Куп Италије 2014;
- Суперкуп Италије 2014;

Извор: мондо.рс