Интервју - видео... Ђурђевић: "Бог, па Илић, Ђурђић и Леонардо"!

Млади нападач Партизана Урош Ђурђевић о дербију, головима у победи над Напретком у Купу Србије, саиграчима...

Фудбал 23.09.2016 | 22:30 Није било потребно много Урошу Ђурђевићу да потврди квалитет због којег је доведен у Партизан. Млади нападач је у "вечитом дербију" претрчао много, борио се, а оно што му је "основна делатност" - голови, дошли су у куп утакмици против Напретка.

Ђурђевић је у среду увече Крушевљанима дао два гола (могао је још један, после сјајне асистенције Небојше Косовића), а први гол био је мешавина фудбалског умећа и лепоте.

"Та два гола су ми изузетно битна, јер сам у претходне три утакмице, по оценама свих, одиграо јако добро, али су недостајали голови. Посебно ми је драго што сам разбио малер против квалитетне екипе из Крушевца, а зна се да су нам они дужници са почетка сезоне, када су нас победили у првенству", каже Ђурђевић за клупски сајт.



Колико су му голови битни, али и колико му значи подршка тренера Марка Николића показао је после првог гола када је потрчао најпре свом шефу у загрљај.

"Наместило се да је мојим доласком кренула серија победа у првенству без примљеног гола… Рад, Борац, Звезда, а надам се серији без краја. Победили смо и у Купу, тако да је сада и атмосфера права победничка. Стручни штаб ради свој део посла на најбољи могући начин, а играчи су то осетили и сада Партизан полако почиње да личи на праву ратничку екипу. Мени је овај рад познат, јер сам осим Марка Николића са већином њих (Смиљанић, Басарић, Мирјачић) већ сарађивао, а сада су са нама Делибашић и Ранковић, бивши играчи Партизана, који могу најбоље да нам објасне како Партизан дише… Бићемо све јачи, верујте. Што се мене лично тиче, ја сам увек гладан голова и то се вероватно види на терену. Мој карактер ми не дозвољава да будем задовољан, увек желим још голова. Можда некада и претерам, али шта да се ради, имам победнички менталитет и вољни моменат и никада се не мирим са поразом. Вероватно ћу са годинама каналисати ту енергију, али сада је овако…", каже Ђурђевић и додаје:

"Увек сам у служби екипе. Трудим се сваки пут да дам све од себе, не знам да се штедим и увек ћу оставити срце на терену. Могу да одиграм лоше, али увек ћу се борити максимално, до последњег атома снаге у правом смислу те речи", каже нападач црно-белих.

О саиграчима - све у суперлативима...

"Садашњи састав Партизана има заиста изузетне зналце - Илића, Леонарда, Божинова, Ђурђића, Јанковића, Михајловића, Стевановића…Било са ким да играм, увек могу да очекујем добар пас и, верујте, да ми је свеједно за кога ће да се одлучи стручни штаб. Против Напретка смо стрелци били Леонардо и, а за Горњи Милановац (меч против Металца у првенству) ћемо се договорити".

"Вечити дерби" није завршио и због тога жали, али када је Леонардо дао гол за победу, Ђурђевић је заборавио и на грч и на све и скочио је са клупе да подели радост са стрелцем.

"Заиста нисам могао да наставим меч против Звезде, иако сам покушао, али грчеви су били јачи. У само десетак дана сам одиграо скоро три целе утакмице, а ако се има у виду да више од две године немам континуитет утакмица, онда је јасно да је морало доћи до тих проблема. На срећу, клуб има сјајну медицинску службу, тако да сам се уз њихову помоћ врло брзо опоравио. Сигуран сам да ће моја физичка спрема бити све боља, а ефикасности из утакмице у утакмицу на нивоу Партизана. Није судбина одредила и умешала прсте код гола у дербију, већ нас је Бог наградио за храбру игру, а за остало су се побринули луцидни капитен Илић, сналажљиви Ђурђић и мајстор Леонардо".

Извор: мондо.рс