Новак о Србији, манама, страховима, Светој гори...

Новак Ђоковић у интервјуу за ’Теннис Смасх’ каже да су међу особама којима се највише диви Ричард Бренсон и један свештеник православне цркве.

Тенис 23.09.2016 | 22:45 Одговарајући на 20 питања, најбољи тенисер света рекао је да би волео да га запамте као добру особу, да су му Београд и Копаоник омиљена места на свету, да често касни, да је оптимиста, као и да не размишља о страховима упркос томе што их има.

Која је најбоља страна тога што си славан?

Поштовање које добијаш.

Које особине највише цениш код других људи?

Искреност, великодушност и љубазност.

Шта те нервира или фрустрира код других?

Неискреност и песимистичан приступ животу.

Шта ти се највише допада код себе?

Обично не волим да одговарам на питања о себи. То је на другим људима, али ако баш инсистирате, рекао бих да сам оптимиста. Не само у тенису, него у свему у животу – видим наду и светло када их други можда не виде.

Шта не волиш код себе?

То што касним, морам да радим на томе. И можда сам понекад нереалан у вези са стварима које могу и не могу да урадим у животу.

Који ти је најбољи тренутак на терену?

Дејвис куп 2010. године, вимблдонска финала 2011. и 2014. године, као и финале Аустралијан опена са Надалом, најдуже Слем финале у историји.

Који ти је најгори тренутак на терену?

Било је и таквих, али радије се сећам оних добрих. Прво што ми пада на памет јесте пораз од Мелцера у четвртфиналу Ролан Гароса 2010. године (Новак је тада водио са 2-0 у сетовима и 2:0 у трећем). После тог пораза први пут у каријери осетио сам тако јаку сумњу и страх од наставка каријере. То је била једна од прекретница у каријери.

Са садашњим искуством, који би савет дао себи на почетку каријере?

Буди стрпљив. Стрпљење је данас врлина, не поседује је много људи. Истински позитиван став према тенису и свему у животу.

Који је најбољи савет који ти је неко дао?

Односи се према другима онако како желиш да се други односе према теби.

Опиши свој савршени дан.

Па, морам негде да споменем тенис – заиста га волим, па бих један сат играо тенис. Један сат бих играо голф, отишао бих у позориште и провео поподне с породицом.

Имаш ли неко сујеверје?

Не.

Која ти је била најекстравагантнија или најскупља куповина?

Вау! Моја најекстравагантнија куповина вероватно би био аутомобил. Нисам толико екстравагантан, још нисам купио кућу. Ускоро, ускоро.

Којој особи из садашњости се највише дивиш?

Има их неколико. Ричард Бренсон је један од њих. Веома се дивим и једном свештенику Српске православне цркве којег сам упознао на Светој гори у Грчкој.

Који је твој највећи страх?

Не размишљам о њима – иако их имам, не размишљам о њима на тај начин.

Које је твоје највеће благо?

Моја беба Стефан.

Да ниси тенисер, шта би волео да будеш?

Вероватно бих био у спорту – не знам да ли бих се њиме професионално бавио, али... Вероватно бих био и укључен у нешто у вези са природом јер је волим. Одрастао сам на планини и много времена проводио сам напољу. Ипак, нисам сигуран у којем правцу би отишао мој живот јер не размишљам у стилу ’шта ако’. Верујем да се у животу све дешава с разлогом, значи да сам с разлогом постао тенисер.

Које је најбоље место на којем си био?

Моја земља ми је омиљено место, Београд и Копаоник, планина на којој сам одрастао, али има и дивних места на планети које сам обишао. Одабрао бих Перито Морено, глечер на југу Патагоније, у Аргентини, једна од најимпресивнијих ствари које сам видео у природи.

На које место би највише волео да одеш, а да до сада ниси био?

Хималаји. Тибет, Непал, волео бих да одем тако. Волео бих да видим целу Африку, поготово Јужну Африку. Мало више Јужне Америке, Мачу Пичу – то древно духовно место.

Кога би најрадије позвао на вечеру (може да буде и историјска личност)?

Николу Теслу. Он је један од највећих људи и највећих научника у историји, он ми је звезда водиља. Дефинитивно бих волео да одем на вечеру с њиме.

Како би волео да те памте?

Волео бих да ме памте као добру особу, као некога ко је искористио успех у својој професији како би помагао другима.

Извор: Б92