Чудо! Прије 15 година су му рекли да више никад неће ходати, а сад...

...а сада је дебитовао у Серији А! Фабио Пискане је, некако одувек, необично волео фудбал. Постоје милиони такве деце, да, али само се њему на путу ка сну да једног дана заигра у италијанском фудбалском првенству испречила болест знана као "Гиљан-Баре синдром". Ко има ту болест, има један велики проблем: не може да помери ниједан мишић свог тела. Иако пуна суза, прича о Фабију Писканеу није тужна.

Фудбал 22.09.2016 | 13:30 Имао је 14 година када је толико добро играо са вршњацима, да је његов таленат препознао фудбалски клуб Ђенова, па га је и довео у свој подмладак. А онда, једног дана, шок.

"Било је јутро. Пробудио сам се парализован, од главе до пете. Схватио сам колико је стање опасно када сам се нашао на болничком кревету, са страшном дијагнозом. И, ето, тек тако, од нада да ћу остварити свој дечачки сан, сусрео сам се са најтежом утакмицом у животу. Борбом за живот", пресећао се овај 30-годишњак онога што се десило пре деценију и по.

Лекари су му тада рекли да никада више неће играти фудбал, али да је то најмањи проблем са којим се суочава у том тренутку. Рекли су му да вероватно више никада неће моћи ни да хода.

Иако уплашен, он се није баш одрекао вере да је чудо могуће. Неко чудо, некакво, било када...

Био је и у коми. Изашао из ње и, уз помоћ стручњака, родитеља и пријатеља, почео борбу са језивом болешћу. Сваки дан, колико год је могао, радио је на томе да покаже шта значи не одустајати од сна. Сваки дан.

"Како да вам то опишем... Не знам ни сам. Да ли сам ја то успео нешто да постигнем том упорношћу, том вером? Сумњам да сам то био само ја. Хвала, пре свега, Богу", рекао је уз осмех, присећајући се тренутка када је поново проходао.

А онда је и потрчао.

И, после страшних дана и ноћи, обуо је једног дана копачке. И кренуо у сусрет лопти. Или, то беше сан...

Фабио Пискане је, заиста, почео да трчи са лоптом. Да вежба. Чак је пробао да тренира са пријатељима у Равени. А они, задивљени упорношћу, више из љубави него због реалних могућности, пружили су му шансу да постане део првог тима. Нижелигаш, да, али - елита када је о људскости реч. А онда се јунак ове приче преселио у Кремонозе. Такође далеко од оне резултатске елите, али - корак ближе сну. Па, редом, Ланђано, Лумецане, Анкона, Тернана и Авелино.

У једном тренутку, када је овај дефанзивац носио дрес Лумецане, добио је понуду да за 50.000 евра намести меч. И то тако што ће да киксне, па да Равена победи. Она, која му је и пружила шансу. Просто, неки нови спортски директор Равене му то понудио, и да притом за тај један кикс заради колико је зарађивао за шест месеци играња. Понуду није прихватио. Штавише, пријавио је читав случај италијанској кући фудбала. Могло је "да га нема" због тога, тим пре што је ФС Италије пријаву просто ставио у фиоку, али... Уз мало новинарске храбрости, кашњење реакције није било кобно: читав случај је испитан, а он, иако "само" трећелигашки играч, постао је ФИФА амбасадор. Чувар вере да је могуће одржати спорт чистим.

Те 2012, због поменутог потеза, тадашњи селектор Ћезаре Прандели чак га је позвао да одради тренинг са репрезентацијом Италије. Замислите ту његову радост...

Али, то је био само поклон. А он је хтео да живи сан. И даље у трећој лиги, маштао је о оној првој. О Серији А.

Време је пролазило. У четврту деценију живота закорачио је овог 28. јануара. Био је члан Каљарија, друголигаша. И играо као никада пре, јер никада и није био тако близу сна. На терену је био у чак 30 мечева. Дао је и гол. А Каљари... Каљари је као први у Серији Б - изборио пласман у Серију А.

Повреда колена која га је задесила у финишу прошле сезоне спречила га је да заигра на старту ове. А онда, пред минули викенд, тренер му је рекао: "Играћеш сад против Аталанте. Од почетка".

И, Фабио Пискане је заиграо. У свом сну.

Играо је 78. минута. И, победио. Семафор је то показао са оних 3:0. А показала је и његова реакција после меча.

"Ова четири месеца (после освајања Серије Б), размишљао сам дан и ноћ о овом моменту. О свим проблемима кроз које сам прошао. Никада нисам одустао. Нисам одустао ни на секунд. Боже.... Не, не могу ја ово...", рекао је и расплакао се.

Извор: блиц.рс