Влада епидемија претјеране бриге
Срећан је човек који је једном за свагда одустао од бриге - говорио је римски песник Овидије. Брига даје малим стварима велику сенку - каже шведска пословица. Па ипак, нема човека ког ова нежељена гошћа бар једном није посетила.
Занимљивости 19.09.2016 | 08:48
Шта ако останем без посла, шта ако се родитељи разболе, шта ако се не удам, шта ако не завршим пројекат на време, шта ако пропустим авион, шта ако... Али нису само крупне ствари те због којих се ноћу преврћемо у кревету. Размишљамо о тричаријама које су се десиле у току дана, вртимо у глави разговоре и догађаје, питамо се да ли је требало другачије да реагујемо. Без ефекта.
Док нам мозак убрзано ради, једино што добијамо су несаница, депресија, губитак косе, акне. На опомене ближњих да престанемо да мучимо себе, одговарамо да је то јаче од нас. И заиста јесте, јер немамо контролу над мислима које нам непозване, једна за другом, стижу и ремете сан.
Стручњаци упозоравају да влада епидемија бриге чији је узрок претерано и неконтролисано размишљање. Њени корени не сежу далеко у прошлост. Примера ради, Шекспир, велики познавалац људске душе је у свом читавом опусу само једном употребио реч "бринути". Једну од првих књига која се бавила овом темом, "Брига и како је избећи" објавили су 1900. године Бритон, Хајдн и Драун. Модеран живот, са својом комплексношћу, захтевима и неизвесношћу, нимало нам не олакшава ситуацију.
Психолог са Јејла Сузан Нолен-Хексема тврди да 73 посто жена старијих од 25 година превише времена троши размишљајући о разним стварима. Стопе анксиозности и депресије су 1,5 до 2 пута веће код жена него код мушкараца. И не само да жене више брину, већ то раде другачије него мушкарци. На основу дугогодишње праксе, др Хелен Најтингејл дошла је до закључка да жене више времена проводе у непродуктивној, ирационалној бризи којом ништа не постижу.
Мушкарци, с друге стране, размишљају о стварима које могу да промене. Такође, жене више брину о здрављу и добробити породице, док се мушкарци мрште због финансија.
Велики део проблема лежи у нашој неспособности да живимо сада и овде. Уместо тога, опседнути смо догађајима из прошлости и оним што нас чека. Бринемо унапред, за све ствари које могу да се догоде. Кривац за ово је исти део психе који жене чини саосећајним и пуним разумевања, али им исто тако онемогућава да се ослободе брига.
Стручњаци, ипак, кажу да можемо да научимо да живимо у садашњости. У тој наизглед немогућој мисији ћемо успети ако успоримо. Све што радимо треба да чинимо спорије. Да спорије једемо, ходамо, причамо.
Тиме ћемо бити свеснији оног што се у овом тренутку догађа око нас. Помажу и вежбање, јога и технике медитације, а једно од решења је разговор о проблемима са пријатељима или члановима породице који нису склони осуђивању. Утапање проблема у алкохол неће помоћи јер, како је саветовао песник Ралф Валдо Емерсон, лек за бригу није виски, већ рад.
Наравно, не можемо потпуно престати да бринемо. Корисну од некорисне бриге раздваја могућност акције. Ако можемо нешто да урадимо поводом разлога бриге, онда нас она мотивише да предузмемо неке кораке, на пример да резервишемо смештај у хотелу ако путујемо у иностранство, да не бисмо остали на улици. Али, ако унапред бринемо да ће нам авио компанија изгубити пртљаг, таоци смо непродуктивне бриге јер то од нас не зависи.
И управо људи који воле да контролишу све, упадају у замку претеране бриге. Они не могу да прихвате да постоје ствари које не зависе од њих, а неизвесност често поистовећују са лошим вестима. Па тако, често замишљају црну будућност у којој ће се они или њихови ближњи разболети или на други начин патити. Уместо тога, психолози саветују да прихватимо неизвесност као чињеницу живота и да се уместо на њу, фокусирамо на оно што зависи од нас.
Или да послушамо савет Винстона Черчила: "Кад се осврнем на све бриге које сам имао, сетим се приче старца који је на самртној постељи рекао да је у животу имао много невоља, од којих се већина никада није остварила".
Б 92
фото: интернет
Коментари / 0
Оставите коментар