Нереално високе плате у јавном сектору

Просечна плата у јавној управи у Републици Српској је око 600 КМ већа од просечне плате администрације у приватном сектору.

Република Српска 17.09.2016 | 07:47 Државни службеник је у јулу зарадио 1.126 КМ, док је његов колега запослен у администрацији код приватника са платом од 521 КМ био на последњем месту по зарадама у Српској. У поређењу са платом у привреди, трговини, грађевинарству и другим делатностима у реалном сектору, плата јавној управи је у просеку за око 500 КМ већа.

На неуједначеност плата у јавном и приватном сектору упозоравају и из ММФ. Према њиховим подацима, просечна плата у јавном сектору БиХ је за преко 40 одсто већа у односу на просечну плату у БиХ, што је далеко више негу у другим земљама из окружења. На пример, просечна плата у јавном сектору Македоније је испод просечне плате у земљи.

- Ако у БиХ поредимо просечне плате између јавног и приватног сектора, онда је разлика још већа. Према нашим калкулацијама, ова разлика је износила чак 64 одсто, те се може рећи да је кроз овакво стање јавни сектор постао „држава у држави“ - каже Огњен Ђукић, програмски директор Центра за истраживање „Геа“ из Бањалуке.

Због тога је јавни сектор као послодавац постао и нефер конкуренција приватном сектору.

- Велика атрактивност запослења у јавном сектору је довела до сузбијања предузетничке иницијативе, посебно код младих, који често наводе запослење у јавном сектору као прву опцију у пословној каријери - истиче Ђукић.

Систем утврђивања плата би требао бити базиран на принципу да свако радно место у јавном сектору буде плаћено максимално онолико колико је плаћено упоредиво радно место у приватном сектору.

- Зашто би један рачуновођа у Влади био више плаћен него рачуновођа у неком приватном предузећу - пита Ђукић.

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС каже да плате у јавном сектору треба везати за плате у привреди.

- Плате у јавном сектору су нереално високе у односу на стање у привреди. Имамо ситуацију да нам, због високих примања и сигурног радног места, радници из приватног сектора “беже” у јавну управу, а све више их уопште не размишља да ради у привреди, него траже искључиво посао у државној служби - каже Благојевић.



Захтев ММФ, без обзира што власт у БИХ то не жели да призна, јавно је смањење броја запослених у администрацији и новца који се из буџета издваја за њихове плате, те стављање мораторијума на пријем нових радника у администрацији. Циљ је управо да приватни сектор постане значајнији актер на тржишту рада.

У Привредној комори кажу да службеници у јавном сектору не сносе одговорност ако не раде добро.

- Потребно је дефинисати одговорност и санкције, као и накнаду штете од стране јавних службеника за непоступање у законским роковима и злоупотребе положаја - каже Владимир Благојевић, портпарол ПКРС.

Извор: Блиц.рс