Представљамо: Ко је Александер Чеферин, нови шеф УЕФА-е?

УЕФА има новог председника. Зове се Александер Чеферин и долази из Словеније. Ово је прича о њему и његовом успону у свету фудбала...

Фудбал 18.09.2016 | 23:30 ’Ако после сваке пријатељске услуге очекујеш захвалност, онда ниси даровао, него продао’. Достојевски.

Чеферин... Чеферин... Чеферин... Зашто ми звучи толико познато?

Ок, јесте он нови газда европске куће фудбала. Ипак, нешто ми се друго мота по глави. Чуо сам за њега много пре избора у Атини. Како, где, од кога, зашто... На врх ми језика. Не вреди. Знам само да је прича занимљива. Одлутајмо мало. Сетићу се.

Словенац. У октобру пуни 49 година. Угледни адвокат. Један од најпризнатијих у том делу Европе. Дипломирао право на љубљанском Универзитету. У фудбал ушетао преко футсала 2005. Годину дана на челу Лесне Литије, па пуних пет у руководству Олимпије. Од 2011. у Фудбалској звези Словеније.

Пусти википедију. Треба ми нешто занимљивије. Зовем Бакира Тира. Колегу из ’Анадолије’.Радио је ексклузивни интервју са Чеферином непосредно пред пут у Атину.

За кога навија? ’Словеначку репрезентзацију’.

Ко му је омиљени играч? ’Роналдо. Али не овај, него Бразилац’.

Тренер? ’Карло Анћелоти?

Најлепши стадион на коме је био? ’Алијанц Арена у Минхену’.

Први Мондијал кога се сећа? ’Аргентина ’78’.

Хвала Баки, али ми није довољно. Мора још. Побогу, наш човек је на челу УЕФА. Ко ће да га разоткрије, него ми из региона.

Хало Љубљана. Андреј Миљковић, колега из ’Екипе’. Најтиражнијег словеначког листа. Хоћу нешто што се не зна. Што још није објављено:

"Све се зна. То што је необјављено, значи да не сме да се објави – каже ми пријатељ са којим гласам за Играча Европе – А чим не смем ја, не смеш ни ти.

Ма дај, Андреј. Чуо сам да је власник црног појаса у каратеу. Дај још неку пикантерију.

"Пет пута је прешао Сахару. Уздуж и попреко. Четири пута колима и једном на мотору. Редовно посећује џунгле".

Ту смо дакле. Авантуриста. Не чуди ме зашто се осмелио на трку са крокодилима. Чуј осмелио. Победио! Развалио!

Без трунке неизвесности. Као Барса Селтик. Или Бајерн Ростов. Оставио је мрвице Ван Прагу, као Роналдо Бејлу и Гризману.

Очекивано. Када иза вас стоје Немачка, Италија, Француска, Шпанија и Португал, немате разлога за бригу. Осећате се моћним. Неуништивим. Не постоји сила која може да вам угрози победу. Макар она стизала из Холандије.

Да, буквално сила. Михаел Ван Праг има краљевски педигре. За разлику од Чеферина, долази из фудбалске породице. Отац Јап. Творац најславније генерације Ајакса у историји клуба. Оне Кројфове казнене експедиције са почетка седамдесетих.

Михаел се дружио са Јоханом, наставио очевим стопама и средином деведесетих освојио и четврти Куп шампиона. Суверени владар холандског фудбала. Човек од ауторитета и кредибилитета. Дуги низ година у највишим органима УЕФА и ФИФА. Један од ретких који је смео да удари руком о сто на састанцима код Блатера и Платинија. Много пре њихове суспензије. Док су били на врхунцу моћи.

Конгрес у Сао Паолу 2014. Предвечерје Светског првенства. Швајцарац завршава своју стандардну беседу. Пресипање из шупљег у празно. Климоглавци аплаудирају, а он диже руку и добија реч:

"Ништа лично господине председниче, али сматрам да је дошло време да одете. За добро фудбала. Корупција, мито и други скандали потпуно су нарушили имиџ наше организације. Репутација ФИФА је у стрмоглавом паду. Ако нисте директно одговорни, онда свакако сносите велики део кривице као човек који издаје наређења и доноси одлуке. Свет нас више не узима за озбиљно".

Мук и неверица. Погледи који стрељају. Уперени у симпатичног дедицу који не само да нема длаке на глави. Нема их ни на језику.

69 година. Мудар, интелигентан и дрзак. Такви никоме нису од користи. Нарочито моћнима. Зато је и добио само подршку Енглеске. Не због ставова и идеја. Већ онако... из ината. Енглези увек лупају контру. Нису као Руси, који ћуте и држе се по страни. Никад се не сазна за кога су гласали. Мистерија!

Непознаница попут Виљара. Зашто је одустао? Већ виђен на престолу. У сјајним односима са свим федерацијама. Вршилац дужности већ годину дана. Алфа и омега Европског првенства у Француској.

Са Инфантином и Бекенбауером у првој линији фронта против кинеске корпорације ’Wанда гроуп’. Свим силама против њихове идеје о Лиги богатих. Доказао у много ситуација да врхунски барата деликатним механизмима у фудбалској дипломатији.

Риба у води. Ма, ајкула. Како је мудро прећутао Дејину буквицу у Будимпешти због пријема Косова. Погнуте главе и повијеног репа. Да се не замери потенцијалним гласачима. Иако је 2007. вриштао за говорницом: ’Какав бре Гибралтар!?!? То је део Шпаније!!!’. Хајде да верујемо да се повукао из моралних разлога.

42 према 13! АЛЕКСАНДАР ЧЕФЕРИН. Са акцентом на ’И’, да одмах разјаснимо.

Бавио се 20 година кривичним правом. Каже у шали да је у фудбалу срео гомилу потенцијалних клијената. Председниче, враг је однео шалу.

Судницу је заменио канцеларијом у Ниону. Тек је седми председник у историји УЕФА. Ништа чудно, само је Јохансон владао 19 година.

Зато и не крије прве кораке. ’Ограничење мандата. Када си годинама прикован за фотељу, ниси спреман за реформе’.

Солидарност као суштина фудбала. Затим, једнакост. ’Лакше је мени да разумем проблеме малих савеза, него неко ко долази из Холандије или Шпаније’.

Еволуција! Никако револуција. ’Било је грешака у прошлости, али не треба се одрицати онога што је било добро’.

Ни говора о фудбалској НБА. Врата елите отворена свима. Размишља да поништи одлуку о промени формата Лиге шампиона: ’Велики су искористили вакуум моћи и наметнули своју идеју. Спреман сам за разговор са клубовима, али не и за испуњавање њихових хирова’.

Стоп хулиганизму и намештању мечева. ’Болести модерног фудбала. Планирам формирање сигурносног Одељења. Репресија није решење. Потребна је едукација и помоћ државних институција. УЕФА не може сама против хулигана’.

Финансијски фер-плеј. Наставиће стопама Платинија. ’Цифре које се плаћају за поједине играче су ван сваке памети. Као правник, знам да је немогуће стати на пут милионима, авионима и камионима. Али можемо бар да направимо баланс’.

Њено височанство, Регионална лига. Само је потврдио писање Монда. ’Да, водили смо озбиљне разговоре. Све је још увек у почетној фази. Идеја подразумева учешће клубова који током јесени испадну из Европе. Постоји услов свих услова: Лига мора да буде под патронатом УЕФА и да пружа проходност ка Лиги шампиона и Лиги Европе. Само тако долази у обзир. Не желимо модел АБА лиге који уништава домаћа првенства’.

Политика као још једна пошаст. Ту је немоћан. Сви знамо зашто. ’Фудбал је много јачи од политике. Борићемо се против њеног утицаја на спорт’.Нема ту борбе, господине Чеферин. Радићете онако како политика заповеда. Питајте Виљара.

УЕФА има новог шефа. Седеће близу Лаковића. Навраћаће ту и Станковић. Декију је доделио Комисију за равој средњих и малих земаља.

Будите искрени. Знам шта вас занима. Шта то Србија добија конкретно? Дозволите, победио је наш кандидат. Шта нам следи заузврат? Хоћемо привилегије. Желимо протекцију.

Полако. Где журите. Уместо Достојевског слушајте Дуду Маравића:

"Аман људи, пустимо човека да ради свој посао. Помозимо му да се што боље снађе у новој улози. Паре нису проблем. Пара има. Али, хајте да их заслужимо. Очекујемо дарове са неба, а у кући нам влада хаос. Почистимо прво испред сопственог прага. Наоружајмо се знањем. Доведимо у ред овај циркус од фудбала. Најгори смо у региону по недисциплини, а први куцамо на врата када загусти. Најлакше је за сваку ситницу тражити помоћ УЕФА".

Чеферин није дужио после изобра: ’Надам се да ћете једног дана сви бити поносни на мене. Као што су сада поносни моја породица и моја прелепа Словенија’.

Словенија... Словенија... Словенија! Да. Сетио сам се.

Октобар 2011... Очекује нас пресудна утакмица на путу ка Пољској и Украјини. Треба нам победа у Марибору. Само победа. Ништа друго.

И поред свих глупости у квалификацијама, ту смо. На корак од Европског првенства.

Три бода бришу све српске будалаштине. Рат Антића и Караџића. Постављање Пижона. Бруку против Естоније. Свађу Стојковића и Луковића. Хулигански пир у Ђенови. Ма све.

Пут је проходан. Словенији не треба ништа. Можда нам и дају. Браћа смо. Вратићемо им када дође време. А зашто не купимо? Сви то раде.

Седим у кафићу у центру Марибора. У друштву пријатеља из Словеније. Преносим им размишљања из нашег табора и питања која заокупљају српску фудбалску јавност.

"Ма заборавите. Фудбалски савез Словеније је преузела група људи на челу са власником једне адвокатске фирме. Човек је врло озбиљан и максимално поштен. Увредио би се да му неко понуди такав договор. Јежи се при помисли на превару".

Господине Чеферин, рукаве до лаката и на посао. Аутом, мотором, пешке ил’ на камили. Преко Сахаре и Нила. Нека је са срећом у фудбалској џунгли.

Извор: мондо.рс