Интервју - Вања Маринковић: Волео бих да сам агресивнији!

Вања Маринковић, од кога у Партизану много очекују, за адидас Србија прича о томе колико је посвећен овојх игри. "Волео бих да променим свој карактер на терену, да будем агресивнији, а мислим да то могу", каже он.

Кошарка 18.09.2016 | 16:45 Овај смирени Врачарац, више од две трећине свог живота посветио је кошарци. Има само 19 година, и већ стотине утакмица за собом. Интервју за адидас, чији је промотер, вођен је на трибинама хале "Пионир".

Вањина реакција одмах је показала да овај спорт другачије изгледа из његове перспективе, односно из перспективе сваког професионалног играча. Док смо се пели ка средњем реду трибина, Вања је скинуо са главе капуљачу, окренуо се ка терену, удахнуо и рекао са клиначким одушевљењем:

"Човече, ја се и не сећам како Пионир изгледа одавде, а скоро сам сваки дан овде. Гледам га искључиво са терена!".

Већ из прве реакције, јасно је колику фокусираност захтева професионални спорт, твој свет је доле на паркету, уз лопту и саиграче, све остало за тебе не постоји, иако је на мање од двадесет метара удаљености.

Вања, твоји вршњаци студирају, или завршавају средње школе, примају џепарац, а ти си ето већ професионалац, запослен човек, да ли мислиш да имаш већу одговорност од својих вршњака?

"Не, заиста не мислим да имам. Свако има своје обавезе. Неко мора да стигне на час на време, моја је да стигнем на тренинг, да се спремим за утакмицу, да дам кош, не мислим да сам у некој већој фрци од вршњака".

Са колико година си први пут био капитен, и због чега мислиш да су те поставили за капитена, које су то особине које те красе?

"Први пут сам постао капитен прошле сезоне, имао сам 18 година. Искрено, мислим да је то било случајно. Било је пуно припремних утакмица, још док је био мој стари тренер Дуле Вујошевић, поставио ме је за капитена на тим утакмицама. Испоставило се да то добро функционише, и ето остао сам капитен...".

Онда ће ипак бити, да није случајно, Дуле Вујошевић увек зна шта ради. Колики је притисак на једног тинејџера да буде капитен?

"Постоји нека врста притиска, поготово јер си млад и капитен си великог клуба као што је Партизан, али временом тај притисак постане мањи, навикао сам се".

Да ли осећаш већи притисак од остатка играча пред меч?

"Не, ја сам као и сваки други играч".

Како и где налазиш мир пред почетак утакмице?

"Мир налазим у свлачоници пред утакмицу, тако што се максимално сконцентришем на игру која следи".

Колико ти треба времена да се психички спремиш за меч?

"На дан утакмице, мислим само о томе, тај дан ми је главна мисао меч, тако се најбољи спремим, нађем неки мир у себи".

Шта ти ремети концентрацију пред меч и како то сређујеш?

"Ремете ме можда неки непланирани догађај, који обично није везан за саму утакмицу и углавном га брзо решим, за сада су то биле само неке ситнице, срећом. Велики проблеми се дешавају дан пре утакмице...".

Кад и како знаш да си психички спреман за меч?

"Када сам дао све од себе и урадио све што је до мене да добро одиграм предстојећу утакмицу".

Шта би код себе волео да промениш, неки део карактера, имаш ли неку ману?

"Волео бих да променим свој карактер на терену, да будем агресивнији, а мислим да то могу. Волео бих да будем још стабилнији у глави, али то све долази са годинама, радим на томе".

Да ли мислиш да ти је нешто ускраћено у односу на твоје вршњаке, слободно време, приватан живот?

"Највише ми недостаје дружење са три друга из детињства. Ми смо екипа, и немамо довољно времена тренутно једни за друге. Хвала Богу па су и они спортисти и разумеју ме. Недостаје ми, наравно, слободног времена које бих проводио са девојком".

Чега си морао да се одрекнеш због каријере?

"Слободног времена са девојком, друштвом, породицом. Стално сам на тренинзима, путовањима, утакмицама...имам можда један дан недељно слободан, али је то дан за одмор. Много ми то фали, фамилија, пријатељи, девојка...".

Колико слобоних дана годишње имаш, и како их проводиш, немој нам рећи да играш баскет са ортацима на Врачару?

"Хахахаха, не... Имам десет до петнаест дана, кад се заврши сезона. И то је време које проводим са најближима. Одмах након тога крећу припреме, кампови...".

Да ли ти је некад пало на памет да одустанеш од кошарке, да ли је постојао неки толико кризни моменат у твојој каријери?

"Дешавало се, али кад сам био баш, баш млађи. Увек је то нека лоше одиграна утакмица, и увек ме је тај осећај кратко држао. То се одавно не дешава, и како ствари стоје у мојој глави, неће се ускоро ни десити".

Како или због кога си почео да тренираш кошарку, како си је заволео?

"Мој брат је играо, пре мене, док је био у основној. Због њега сам и ја почео да идем на тренинге, играо сам у Врачару, па у ФМП-у и ево ме сад у Партизану. Брат је престао да тренира, а ја сам, ето, остао".

Шта је твоја највећа мотивација за игру?

"Највећа мотивација, хм... Навијачи, кад знам колико их је, како навијају, осећај победе и славље са навијачима, и сва енергија која из тога што дође...".

Како трпиш поразе, да ли из њих излазиш јачи или слабији?

"Зависи, осећај се мења од пораза до пораза. Искрено, углавном ми буде тешко, покушавам да из сваког изађем јачи, са неким искуством новим, чини ми се да ми за сада иде од руке".

Да те мало вратимо у детињство, можда и време пре тренирања кошарке. Твој отац је кинооператер у Дому синдиката. Да ли си као клинац био чест гост у биоскопу, какве си филмове гледао, о чему си маштао?

"Ишао сам код њега на посао, буквално сваки дан после школе. Знало се, сваки дан код ћалета у бискиш. Дакле, гледао сам све филмове, на мене је највећи утисак оставио 'Аватар' у то време, имао сам 12 година".

Да ли те је неки филм посебно инспирисао да се бавиш спортом?

"Наравно да јесте, као и све вршњаке који тренирају кошарку, 'Спаце Јам', а од домаћих 'Небеска удица'".

Ко је твој играчки узор, да ли су се мењали кроз године?

"Мој играчки узор је био, сад је и заувек ће остати Коби Брајант".

Да ли би могао да замислиш свој живот без баскета?

"Ух, не верујем да бих могао! Ја овако живим и радим од своје 6 године, тренирам, играм, пратим и волим кошарку, без престанка. Тешко да би ишта могло да је истргне из мог живота!".

Извор: мондо.рс