"Нестало" 240 милиона у пропалим банкама

Више од 240 милиона КМ јавних средстава Републике Српске и Брчко Дистрикта блокирано је у двије пропале банке и највећи дио тог новца вјероватно никада неће бити наплаћен.

Босна и Херцеговина 13.09.2016 | 22:50 Државне институције, градови, општине и јавна предузећа депоновале су стотине милиона КМ у банкама за које се унапријед знало да су ризичне, резултат је истраживања пословног портала ЦАПИТАЛ.ба.

Након колапса Бобар и Банке Српске представници институција су се у јавности правдали да су то морали учинити јер су те банке на јавне позиве понудиле најбоље услове.

При оцјењивању пристиглих понуда банака за депоновање средстава, јавни сектор углавном се руководи принципом највише каматне стопе.

Побјеђују банке које имају проблема са ликвидношћу, јер оне не питају за цијену да би дошли до свјежих средстава.

У Банци Српске, која се налази у ликвидацији, тренутно је блокирано 114.425.175 КМ јавних средстава од чега се 66.959.000 КМ односи на депозите, а 47.466.175 КМ на државне кредите одобрене преко ове банке. Процјењује се да минимално 60 одсто средстава никада неће бити исплаћено.

Појединачне износе блокираних средстава јавних институција ликвидациони управник Петар Мићић одбио је доставити правдајући то пословном тајном.

„Банка је у поступку разматрања пријављених потраживања оспорила укупно 514.228 КМ потраживања јавних институција, јавних предузећа и општина“, казао је Мићић за ЦАПИТАЛ.

"Од укупно пријављених 267,7 милиона марака потраживања од Банке Српске, Мићић је признао 178,9 милиона, а оспорио 88,8 милиона КМ."

У Бобар банци, која се такође налази у ликвидацији, блокирано је 128.791.289 КМ јавних средстава од чега су 97.642.165 КМ депозити, а 31.148.124 КМ кредити. Појединачне износе нису нам доставили ни из ове Банке.

„Банка располаже средствима за исплату 11,8 милиона КМ преосталог дуга према Агенцији за осигурање депозита БиХ, за исплату депозита до 50.000 КМ а који нису били осигурани, као и дио средстава за исплату осталих депозита из судских спорова који се воде против банке и по којима је извршена одговарајућа резервација средстава“, речено нам је у Бобар банци.



Ликвидациони управник Бобар банке Миле Максимовић оспорио је једино потраживања два фонда Инвестиционо-развојне банке РС за неисплаћену дивиденду од 480.000 КМ и за камату која је унапријед обрачуната за период и након покретања ликвидације банке.

Но, значајна оспоравања се односе на утврђивања редослиједа приоритета у исплати обавеза, због чега се воде судски спорови велике вриједности.

Требињу блокирано 5,2 милиона КМ

Град Требиње остао је без 5,2 милиона КМ у Бобар банци.

Градоначелник Славко Вучуревић каже да то практично значи престанак испуњавања обавеза локалне заједнице, попут измиривања доспјелих обавеза према повјериоцима са јединственог рачуна трезора и рачуна посебних намјена. Ликвидациони управник Бобар банке Миле Максимовић признао је Одлуком од 20. марта 2015. године потраживања Требиња у износу од 5.218.659 КМ.

„Индиректна негативна посљедица за Град Требиње и грађане је немогућност пласирања средстава за стимулативно запошљавање и отварање нових радних мјеста. Немогућност кориштења намјенских средстава – ИПА фондови, средстава намијењена за социјалну заштиту, противпожарна заштита…

Губитак повјерења у способност локалне зајединце од стране потенцијалних инвеститора и слично“, каже Вучуревић, те додаје да је Град Требиње контактирао све институције које могу помоћи у заштити интереса грађана Требиња, али до сада није било никаквих позитивних ефеката.

Посљедњи уговор који је додијељен Бобар банци склопљен је 2010. године, наводи Вучуревић, додајући да је Бобар банка добила уговор и за обављање платног промета за новчана средства са јединственог рачуна трезора у 2013. години, јер је њена понуда била технички прихватљива и најнижа.

Гарантни фонд изгубио 5,5 милиона КМ

Гарантни фонд РС је на основу осам уговора о депозиту додијелио Бобар банци 5,5 милиона КМ на орочавање, а критеријуми за одабир баш те банке били су, каже директор Фонда Радивоја Крчмар, комбиновани.

„Фонд приликом одабира банке код које ће орочити новчана средства води рачуна о томе да банка има важећу дозволу за рад Агенције за банкарство РС, да није под мјерама Агенције, висина понуђене каматне стопе, услови за пријевремено разрочење депозита, бонитет банке и досадашња пословна сарадња банке и Фонда (превасходно број издатих гаранција) и слично“, каже Крчмар, те додаје да је нарочито вођено рачуна о дисперзији ризика и да се код једне банке не смије инвестирати више од 25 % расположивих средстава, због чега Фонд има орочена слободна новчана средства у пет пословних банака са сједиштем у РС.

Брчко тражи 22 милиона КМ од Бобар банке

Брчко дистрикту је у Бобар банци блокирано 22 милиона КМ, што је значајно уздрмало финансијску стабилност овог града.

На рочишту одржаном 14. јуна у Окружном привредном суду у Бијељини, представници Брчког тражили су да им Бобар банка одмах исплати 11 милиона КМ блокираних средстава, док је ликвидациони ууправник Банке Миле Максимовић потврдио да је за институције Дистрикта резервисан тај износ.

Максимовић је прво оспорио излучно право институцијама Брчког и упутио их на парницу, да би након добијања тужбе резервисао средства и орочио их у Уникредит банци.

Наставак расправе планиран је за 23. септембар, а градоначелник Дистрикта Анто Домић казао је у ранијим изјавама за ЦАПИТАЛ како очекује да ће добити све спорове против Бобар банке.

Електропренос БиХ остао без 10 миилона КМ

Компанија Електропренос БиХ покушала је током септембра и октобра 2015. године разрочити орочена средства у Банци Српске, а након што то није успјела, банка је чак одбила и да изврши исплату по презентованој мјеници.

Услиједио је извршни поступак на основу мјенице као вјеродостојне исправе.

Сматра се да је то било пресудно да Агенција за банкарство РС 10. маја 2016. године Банци Српске одузме дозволу за рад и уведе привремену управу.

„Електропренос БиХ је извршио пријаву потраживања у ликвидационом поступку против Банке Српске. Банка је признала сва пријављена потраживања у износу од 10.358.354 КМ, осим законске затезне камате од 140.000 КМ. За непризнати дио потраживања Електропренос је поднио тужбу 13. јула 2016. године“, објашњава генерални директор Електропреноса БиХ Мато Жарић.

Избор по Закону о јавним набавкама?

Јавни органи, институције и предузећа на различите начине бирају банке код којих ће депоновати средства. Не постоји усаглашен јединствен приступ код избора финансијске институције, нити су сигурни да ли требају поступити по Закону о јавним набавкама или не.

„Уговорни орган је тај који доноси одлуку шта ће набављати, у складу са својим потребама, и који поступак ће при томе примјенити. Када уговорни орган набавља банкарске услуге приликом чега троши јавна средства, тада је дужан примијенити одредбе Закона.

Међутим, у случају орочавања средстава уговорни орган остварује приход, тј. не троши јавна средства. У том случају банка плаћа уговорном органу, а не уговорни понуђачу – банци“, тумачење је директорице Агенције Ђините Фочо.

За додјелу уговора одређеној банци постоје два критеријума – економски најповољнија понуда (која подразумијева примјену више подкритеријума) и најнижа цијена.

Фочо каже да је у критеријумима садржана најнижа цијена, те да се банка практично бира на основу тога, односно камате коју банка плаћа уговорном органу, што би са аспекта Закона значило да се за најповољнијег понуђача бира најскупљи понуђач, што је супротно члану 64. Закона.

„Мишљења смо да орочавање јавних средстава у циљу остваривања камате на орочена средства, није предмет Закона. Истичемо да не би било могуће у потпуности испоштовати захтјеве из Информационог система ‘Е-набавке’, јер је наведени систем развијен за набавку, а не за ‘продају'“, наводи Фочо.

Супротно мишљењу Агенције, град Требиње још од 2004. године банку за депоновање јавних средстава бира по Закону о јавним набавкама БиХ, а са Бобар банком, у којој су им остала милионска средства, послују од 2005. године.

Градоначелник Вучуревић каже да је Бобар банка изабрана по критеријуму „економски најповољнија понуда“, а од другопласиране Балкан Инвестмент банке била је боља за 0,85 бодова.

Балкан Инвестмент банка Бањалука је такође пропала и држава је након докапитализације преименовала у Банку Српске и она је данас у стечају.

Градоначелник Брчко дистрикта Анто Домић је такође, у ранијим изјавама за ЦАПИТАЛ, потврдио да су Бобар банку изабрали путем јавне набавке.

„Новац смо усмјеравали по одобрењу Скупштине Брчко дистрикта и законом је прописано располагање тим средствима. Свака марка је везивана за одређену буџетску ставку. Због блокирања ових средстава ушли смо у дефицит од 16 милиона КМ. Задњи пфениг Фонда здравственог осигурања остао је у Бобар банци”, казао је Домић, додајући да је у тренутку потписивања уговора Бобар банка испуњавала све потребне услове.

У Гарантном фонду РС кажу да они приликом одабира банке не спроводе процес јавних набавки, поштујући мишљење Агенције, да орочавање средстава не подлијеже прописима Закона о јавним набавкама.

Једина компанија на државном нивоу „Електропренос БиХ“ банку за орочавање средстава одабрала је путем директног позива за достављање понуда. Међу одабраним банкама налази се и Банка Српске, у којој јој је сада блокирано 10 милиона КМ.

„Критеријум за додјелу уговора је био економски најповољнија понуда, а која се цијенила на основу понуђених каматних стопа. Понуда Банке Српске оцијењена је као економски најповољнија, што је видљиво из Одлуке“, наводи директор Електропреноса БиХ Мато Жарић.

Истина је негдје између

Игор Вукајловић из удружења “Тендер” сагласан је да орочавање јавних средстава не спада под јавне набавке, јер се новац не троши већ зарађује, али такође наводи да се у процесу бирања банака могу користити процедуре јавних набавки.

„Без обзира што то није јавна набавка они те ствари морају радити транспарентно и на најбољи могући начин. Међутим, ако дође до жалбеног поступка Канцеларија за разматрање жалби ће се прогласити ненадлежном“, упозорава Вукајловић.

Велики проблем приликом избора банака јесте то што се сматра да су банке сигурне самим тим што имају дозволу за рад. Затим, поставља се питање одговорности и мотива људи на челу јавних институција и предузећа која циљано орочавају средства у појединим банкама.

У БиХ једноставно нема одговорности на пољу јавних набавки, нити механизма за кажњавање онога ко крши Закон.

„За правилно спровођење овог Закона задужене су Агенција за јавне набавке, која поступа по службеној дужности, и Канцеларија за разматрање жалби, која је надлежна само у случајевима када је покренут жалбени поступак. Могу то да ураде и кроз мониторинг, али у Закону стоји да они врше мониторинг само у едукативне сврхе".

"Генерално, ако неко нешто набави за било коју цијену немогуће је доћи до тога да неко због тога одговара“, истиче Вукајловић, те додаје да је немогуће покренути механизам одговорности како би се утрошена средства вратила, јер у систему увијек закаже нека од карика. До сада је у БиХ поднесена само једна кривична пријава за јавне набавке, али је и она била политички мотивисана.

Сматра да руководства институција и агенција бира власт, како би могли дјеловати у њиховом интересу, чиме је постављена читава структура државних службеника који неће процесуирати особу која проневјери новац.

„Моћници утичу на то да се новац чува у одређеним банкама, а онда они узимају камате. Рецимо, када некоме треба дати кредит од неколико милиона, институција из буџета уплати на рачун банке тај новац. Кредит се никада не врати, а институција никада не тражи новац назад. На крају дође до тога да неко умре и сва кривица се свали на њега, а у суштини је крив читав систем. Пуно људи ту зна шта се дешава, а ништа се не уради да се то спријечи“, закључује Вукајловић.

Брчко крије документе

Властима Брчко дистрикта обратили смо се 02. августа са захтјевом да доставе позиве за орочавање јавних средстава, одлуке о избору најбоље понуде, као и уговоре који су потписани са банкама.

Ни након више од мјесец дана, тридесетак телефонских позива и десетак маилова, тражене информације нисмо добили. У Влади Брчког се „играју глувих телефона“, правдају се годишњим одморима и боловањима, пребацују од службеника до службеника, а градоначелник Анто Домић и директор Дирекције за финансије Мато Лучић не одговарају на телефонске позиве.

Службеници у Влади Дистрикта незванично су савјетовали да се одустане од ове теме јер је „била довољно експлоатисана“.

(цапитал.ба)