Глигорић: Зарад киле меса „закоље се во“

Јуче сам се и ја провозао новом дионицом ауто-пута Добој-Прњавор.

Република Српска 12.09.2016 | 10:43 Морам да признам да сам осјећао задовољство и понос што је овај пројекат успјешно окончан, јер сам се за њега искрено од самог почетка залагао и у њему активно учествовао.

Возећи се нисам могао, а да не помислим на вриједне и честите раднике Геодетске управе, који су прво по блату и снијегу, а затим по незапамћеним врућинама цијепали парцеле, исколчавали, обиљежавали трасу, затим рјешавали имовинско-правне послове. И сав тај посао одрадили у рекордном времену, ударнички, не штедећи себе. Нико њих јуче није ни поменуо. 

Нема везе, поменућу их ја у завршној ријечи на суду, када будем говорио о томе зашто је било потребно, важно и корисно за Републику Српску да тим људима обезбједим услове за несметан рад. Па нека суд одлучи да ли је то несавјестан рад!

Нисам могао а да помислим и на оне који су од почетка покушали да овај пројекат убију у старту, кртице у Влади Српске које су радиле за несуђеног концесионара (аустријски Штрабаг) и унапријед се радовале дану када ће се испоставити да Република Српска није у року ријешила имовинско-правна питања на траси будућег ауто-пута и накнадама које би у том случају Српска плаћала Штрабагу (а Штрабаг вјероватно њима).

Сјећам се и њиховог запрепаштења када сам Владу Републике Српске обавјестио да је РУГИП прије датог рока завршио свој посао. И како се тада испоставило да Штрабаг нема обезбјеђена средства за почетак изградње, па је концесиони уговор раскинут.

Добро се сјећам и осталих, очигледно намјерних, пропуста који су требали донијети некоме личну корист, попут чињенице да се у уговору о изради пројектне документације заборави навести рок до када иста треба бити завршена, покушаја да се зарад нечијег имања мијења утврђена траса, да се покушају надувати износи обештећења за изузету некретнину...

Још је доста примјера такве типичне, примитивне, нагонске жеље да се зарад киле меса „закоље во“, да се зарад свог ситног интереса уништи опште добро и да онда сви заједно живимо тако како живимо. У несређеној, неразвијеној, лоше вођеној и сиромашној земљи, иако имамо све могуће претпоставке за успјех и развој.

Био сам јуче и у Тешњу, малој босанској касаби за коју је некад Добој био велеград. Е па више није! Радујем се њиховом успјеху, чињеници да на сваком ћошку ниче нови мали или велики бизнис.

О правом малом економском чуду у том дијелу БиХ писали су већ и реномирани страни часописи. Само што то у Добоју или било ком другом граду у Републици Српској никога не занима. А требало би и те како!

Додик и Чубриловић се јуче, уз терцање Александра Вучића, поносе тиме што су за 10 година направили 36,6 км ауто-пута – 3,6 км годишње!

Нек' им је на част! Нема боље ни јасније илустрације њихове способности и ефикасности. Наравно, за себе су урадили много, много више. Али то ћемо коментарисати када се изврши детаљан попис њихове приватне имовине и када јој на суду буду објашњавали поријекло!


Тихомир Глигориц Блог