Све о зубним имплантатима

Имплантати су најквалитетнији и биолошки најсличнији начин надокнаде изгубљених зуба. Захваљујући новим технологијама данас се и највећи проблем у имплантологији - губитак коштаног ткива, решава успешно уградњом коштаних заменика од самог пацијента.

Здравље 12.09.2016 | 10:32 Уградња имплантата је, међутим, само кров целе процедуре у имплантологији, која подразумева читав низ припремних процедура и интервенција које могу да трају шест месеци и дуже. Зато, план имплантолошке терапије раде зеједно хирург имплантолог и протетичар.

Професор др Саша Јанковић, пародонтолог, имплантолог и директор Клинике за парадонтологију и оралну медицину Стоматолошког факултета у Београду у интервјуу за "Новости" каже да се на пољу имплантологије, иначе најнапредније стоматолошке гране, и даље се ради на унапређењу материјала, начина надоградње кости, увођењу матичних ћелија у рестаурацију коштаног ткива, али и на томе да се још јаче "привеже" имплантат са алвеоларном кости.

* Код кога треба да се надограђује коштано ткиво?

- Неодговарајућа коштана архитектура вилица се нажалост региструје код великог процента пацијената који изискују имплатолошку терапију. Разлог томе је најчешће узнапредовала парадентопатија. Због запаљенског процеса губи се кост, а после одређеног времена губи се и потпора, а затим и зуб.

* Како решавате тај проблем?

- Када немамо адекватну коштану архитектуру за правилно тродимензионално позиционирање имплантата, имамо читав низ алата и техника, регенеративних хируршких процедура где у највећој мери успевамо да добијемо одговарајућу, жељену количину коштаног ткива. Јасно се дефинише шта нам у том сегменту недостаје, ширина или висина гребена, односно кости у који би касније требало да уградимо зубни имплантат.

* Чиме надограђујете коштано ткиво зуба?

- Постоје доста успешне аугментационе процедуре, где се користе разни коштани заменици, која се узимају од самог пацијента или су вештачки направљени. Уз коришћење одговарајућих мембрана у комбинацији са коштаним заменицима можемо да исправимо неповољну морфологију алвеоларног гребена и на тај начин добијемо шансу за адекватну уградњу зубних имплантата.

* Који проблеми у пракси још коче уградњу имплантата код пацијента?

- На пример, дешава се веома често да у горњој вилици пацијент има спуштене максиларне синусе, па немамо довољно простора за уградњу имлантата. Да би се тај пацијент квалификовао за имплантолошку терапију, морамо претходно да формирамо адекватну количину кости на делу шупљине максиларног синуса. То чинимо у оквиру процедуре познате као аугментација максиларног синуса, где се за шест до девет месеци може формирати довољно квалитетне нове кости која ће омогућити квалитетну уградњу зубних имплантата и каснију протетску рехабилитацију.

* Колико траје процедура припреме коштаног ткива пре уградње имплантата?

- Шест месеци се углавном ради припрема коштаног ткива, два до три месеца се чека да се имплантати интегришу. Тек након тога се ради протетика, што значи да понекад и годину дана треба чекати на нове зубе.

* Да ли се имплантати могу уградити и за краће време?

- Постоје ситуације где се може директно, одмах по уградњи оптеретити имплантат протетском надокнадом, али то није рутински поступак и ради се веома ретко.

* Колико кошта један имплантат?
- На нашој Клиници уградња имплантата кошта 56.000 динара, с тим што се, касније, плаћа и протетски део, али и део припреме за уградњу имплантата, уколико је то пацијенту неопходно.
 
* Како бирате колико имплантата ћете усадити?

- У зависности од броја изгубљених зуба као и коштаног статуса, процењује се са колико имплантата можемо да реконструишемо да на најбољи начин надокнаде изгубљену функцију. То не значи да сваки зуб мора да замени имплантат, мада неки пацијенти на томе инсистирају, а и неке школе, јер се тиме добија боља стабилност и оптерећење. Али, отприлике, код потпуне безубости, у једну вилицу се уграђује од шест део осам имплантата.

* Како се "попуњава" остатак вилица?

- То се не решава класичним мостом, што људи погрешно мисле, већ специјалним, хибридним протезама, ношеним на имплантатима, којим се у потпуности реконструише не само оклузија, него и нарушени интермаксиларни односи вилица. Овим начином се решава и проблем пада меких ткива (усана) који настаје због недостатка зуба и губитка гребена.

* Да ли је керамички имплантат заменио титанијумски?

- И даље је доминантан титанијум, јер је он идеалан због своје биоинертности и биоинтерактивности са кости представља најбоље решење. Једноставно кост воли титанијум.

* Како се понаша имплантат у устима?

- Потпуно исто као и природни зуб. Исти је и процес одржавања зубних имплантата, па се и патолошки процеси који се дешавају на природним зубима догађају и код вештачких. Исте бактерије које изазивају обољења парадонцијума нападају и нове, зубне имплантате и околну кост.

* Како знате да ли ће се "примити" имплантат?

- Ако квалитет кости не одступа много од онога што очекујемо од виталне кости, ако постоји позитивна коштана архитектура, а хирург испоштује протокол хируршке уградње имплантата, нема разлога да организам "одбије" имплантат. Референтне стручне студије указују да просечно преживљавање имплантата са одговарајућом протетском надокнадом прелази 90 одсто на десетогодишњем нивоу.

* Да ли су неки пацијенти контраиндиковани за ову врсту надокнаде зуба?

- Веома су ретке апсолутне контраиндикације, али неки пацијенти са одређеним тешким системским болестима, ако су у акутној фази болести, било да су малигнитети или су на хемотерапији или радиотерапији, не могу да буду кандидати за уградњу имплантата. Када се постигне ремисија болести, када се подигне имунитет, и ову процедуру је могуће применити код њих. Такође, пацијенти са узнапредовалом остеопорозом, и они који су на лековима којима се покушава регуласти метаболизам костију, такође нису кандидати за уградњу имплантата.

Б 92
фото: интернет