Треба ли БиХ закон о личном стечају?

Иако је већина земаља у окружењу усвојила закон о стечају физичких особа, ситуација када дужник више не може измирити обавезе према банкама, поресној управи или јавним предузећима, Босна и Херцеговина још нема закон који би то питање уредио.

Босна и Херцеговина 12.09.2016 | 07:35 У Босни и Херцеговини могуће је водити стечајни поступак над несолвентним (платежно неспособним) привредним субјектима, али у свим напредним земљама стечајни поступак се води и над имовином физичких особа (потрошачима).

Стечај над физичким особама увела је Словенија 2008. и Хрватска 2015. године, док су у Србији покренуте активности на доношењу закона о личном банкроту.

Циљ овог поступка је олакшање враћања дугова презадужених и платежно неспособних особа, и стварање услова за рад и нови почетак дужника, с једне стране и намирење потраживања повјерилаца у мјери у којој је то могуће, с друге стране.

Професор на Економском факултету Универзитета у Бањој Луци Горан Радивојац у разговору за Фену појашњава да је у БиХ ситуација која се тиче личних финансија локалног становништва у доброј мјери неријешена.

Посљедица активности банака у претходних 20 година је таква да већ сада постоји велики број грађана који имају проблема с текућом ликвидношћу будући да су, очекујући бољу личну економску позицију те раст и развој привреде, преузели велике кредитне обавезе које сада све теже и теже измирују.

Професор Радивојац сматра да је институт личног банкрота у регији нешто ново, додајући да постоји институт стечаја правних особа, међутим, стечај физичких  особа постаје нешто што је актуелна тема те истиче да ће увођење тог института бити изазов.

"Но, оно што је извјесно и што се не треба избјегавати јесте да се отвори расправа о том питању. Од тога не треба бјежати јер је ситуација таква да дужници, који тешко измирују своје обавезе, могу на погрешан начин схватити институт стечаја физичке особе", мишљења је.

Како је појаснио овај институт дефинитивно не подразумијева лишавање дужника обавеза, него значи лишавање великог броја права у односу на располагање његовом имовином.

"За одређени број грађана то ће очигледно бити једино рјешење. Без института личног стечаја готово да је немогуће одредити минимално издржавање. Има чак и случајева гдје цјелокупна зарада иде на отплату рата кредита", казао је Радивојац.

А то се нарочито зна догодити дужницима који су узели кредите у швајцерским францима, а законом о личном банкроту - личном стечају, сматра професор, такви случајеви требали би бити ријешени.

Адвокатица Љиљана Стајић с друге стране у разговору за Фену наглашава да се треба имати у виду шта доношење оваквог закона значи за друштво у цјелини, а шта за презадуженог дужника.

Говорећи о начину на који је то ријешила Хрватска појаснила је да у Закону о стечају потрошача прописано да под стечај може доћи физичка особа и предузетник чије обавезе не прелазе 100.000 куна (око 27.000 КМ), ако нема више од 20 повјерилаца, обавеза из радног односа и није покренут предстечајни или стечајни поступак.

Као разлог за отварање стечајног поступка Законом је прописано да је то случај ако дужник није способан за плаћање, а то је случај ако најмање 90 дана не може испунити доспјеле обавезе у укупном износу већем од 30.000 куна (око 8.000 КМ).

Закон о стечају Републике Хрватске је прописао извансудски и судски поступак за рјешавање стечаја презадуженог потрошача. Такође, закон Хрватске прописује да само потрошач може покренути овај поступак и у обавези је платити трошкове предујма поступка.

Стечајну масу потрошача, казала је Стајић, чини цјелокупна имовина потрошача коју је стекао до закључења стечајног поступка и имовина коју ће стећи у току провјере понашања, осим оне над којом се ни према Закону о извршном поступку не може провести извршни поступак.

"На крају, историјски гледано 'опраштање дугова' сеже чак од Библије, а уређивање односа између повјериоца и дужника регулирано је у "старом" Риму", истиче адвокатица.

Стога, додала је, смисао овог закона треба гледати на начин да би се његовим доношењем заштитиле породице и животи поштених и несретних дужника који су у овакву ситуацију дошли због околности на које нису могли утицати (кредити у швајцарским францима).

Става је да би лични стечај дугорочно могао имати позитивне ефекте, јер "особа ослобођена дугова" може се поново укључити у друштво, долази самим тим до повећања потрошње, од чега има користи и друштво у цјелини, јер презадужене особе по правилу постају тешки социјални случајеви и терет друштва.

Међутим, мишљења је да ни хрватски, а ни словенски закон не садрже битне одредбе које се односе на судужнике, односно јемце.

Банкарски сектор у овим државама сматра да су ове особе потписивале посебне уговоре па у односу на њих и одговарају, али Стајић поставља питање шта ако се закључи стечајни поступак над одређеном физичком особом, да ли су и даље одговорни жиранти и судужници те да ли се и они ослобађају обавезе.

"Управо из тих разлога БиХ би требала, приликом доношења овог закона, у јавну расправу укључити стручну правну и економску јавност да се не би донио закон који не би донио жељене ефекте за друштво и појединце који су дошли у такозвано дужничко ропство", закључила је адвокатица Љиљана Стајић.  

Европске земље имају позитивна искуства примјене оваквих закона, у Словенији се, примјера ради, сваке године покреће и води све већи број стечајних предмета над физичким особама, а већи број их се успјешно завршава.

Након што суд утврди висину дугова те начин и рокове враћања то омогућава дужнику нормално пословање и враћање дугова, а управо на тај начин многи су ријешили проблеме које су имали с измирењем дугова (враћање кредита, плаћање комуналних услуга или пореза).

У Републици Српској у марту ове године ступио је на снагу Закон о стечају који је предвидио вођење стечајног поступка над привредним субјектима који су платежно неспособни и нису у могућности да измирују доспјеле новчане обавезе, а доношење овог закона у Федерацији БиХ је у току.

Но, овим законима није предвиђено вођење стечајног поступка над предузетницима (физичким особама које се баве привредном дјелатношћу) нити над имовином физичких особа те би стога ово питање требало ријешити посебним законом.

(Агенције)