Радовић: Партизан више нема везе са фудбалом, то није тај клуб!

Радовићева покајничка исповест... Летошње појачање црно-белих за пољске медије причао о разлозима зашто је после два месеца напустио Хумску и зашто је разочаран.

Фудбал 10.09.2016 | 23:15 Његов повратак у Хумску се дуго чекао. Док је жарио и палио у дресу Легије пре неколико година, многи навијачи Партизана су са зазубицама пратили игре МирославаРадовића и маштали да се га опет виде у Хумској једног дана.

Када је дошао као највеће појачање овог лета, добио „десетку“ и улогу једног од лидера тима, све је кренуло наопако... И завршило се неславно пошто је после два месеца напустио Партизан и вратио се тамо где га цене и попштују - у своију Легију.

У разговору за пољске медије, Радовић се присетио шта је све прошао у Партизану за два месеца и зашто је отишао из клуба.

„Није ми се свидело што је много цурило из клуба и свлачионице. Такође, нису ми се свиделе ни критике клупских челника. У озбиљним клубовима се то не дешава... А код нас се дешавало пречесто“.

Истиче да резултати нису једини разлог због којих је отишао.

„Да је само фудбал у питању, било би у реду. Али није. Све то није имало никакве везе са фудбалом. Те ствари су ме јако мучиле и одлучио сам да одем“.

Затечен је оним што је видео у Партизану.

„Пре десетак година када сам одлазио, рекао сам да ћу се вратити једног дана. Али када сам се вратио, то више није био исти клуб. Неки људи који су данас у клубу, немају никакве везе са фудбалом. То се осећа на сваком кораку“.

Каже да је испадање из Европе било инцијална каписла.

„Све је почело испадањем од Заглебја, а онда су почели и слаби резултати у лиги... Навијачи су били незадовољни. И донекле их разумем. Дошао сам као појачање, а отишао после два месеца. Знам да су огорчени, али ни мени није било лако. Мој одлазак нема никакве везе са њима. На ту одлуку је утицало много фактора, међу којима и резултати, бивши тренер Томић... Као неко ко је одрастао у Партизану, имам много поштовања за навијаче црно-белих. Нисам их критиковао нити ћу било када то урадити. На крају, није њихова кривица све то што се дешава у клубу. Овај Партизан нема ништа заједничко са оним из којег сам отишао“.

Радовић се вратио у Легију која га је звала и на почетку лета када се одлучио за Партизан и када је одбио и понуду мађарског шампиона Видеотона у којем га је желео бивпи тренер из Легије, Хенинг Берг. Да ли се покајао?

„Не! Опет бих исто урадио“.

Осврнуо се и на сезону у љубљанској Олимпији.

„Мој добар пријатељ Марко Николић ме је позвао и питао ме да ли сам заинтересован да дођем тамо. Било ми је потребно негде да играм и прихватио сам. Испало је сјајно јер смо освојили титулу. На крају смо се господски растали јер смо имали договор да могу да одем када се сезона заврши“.

Шта Легија може да очекује од Радовића?

„Долазим као играч који је већ био овде, који је стекао име и који има квалитет. Екипи могу да помогнем и искуством. Али опет, терен ће све показати. Тренер ме види у офанзивној формацији и све је на мени. Навијачи су срећни што сам се вратио и осећам добродошлицу на сваком кораку“.

У Легији је затражио да опет носи број 32 на леђима.

„Тражио сам тај број. Много ми је битан. Не могу себе више да замислим са неким другим бројем на леђима“. 

Извор: моззартспорт