Видео - НАЈТУЖНИЈА спортска прича: "Медаља, па да 'мрем!"

Једна од најтужнијих спортских прича свих времена долази из Рио де Жанеира, где ће бити одржане Параолимпијске игре. Белгијанка има последњу жељу да освоји злато, а потом да је успавају, јер не може више да трпи болове.

Остали спортови 08.09.2016 | 09:15 Белгијска параолимпијка, 37-годишња Мариеке Варворт, освајачица злата и сребра из Лондона пре четири године, учествоваће на својим последњим Параолимпијским играма у Рио де Жанеиру (од 7. до 18. септембра), али није због тога једна од главних спортских прича.

Ова Белгијанка болује од неизлечиве дегенеративне болести чији се симптоми огледају у губитку воље за животом. Она годинама трпи велике болове, а неретко јој се дешава да накратко изгуби и разум. Зато је, по доласку у Рио, изјавила да јој је последња жеља да освоји златну медаљу и да после тога умре, јер не може више да трпи болове.

Оно због чега је срећна, јесте чињеница да је Белгија још пре 15 година легализовала еутаназију у којој види излаз и спас за себе. Смрт!

Белгијски медији пишу како је Верворт одредила и датум своје смрти, а испланирала и властиту сахрану.

"Неће бити црквеног обреда, већ као неки пикник, са колачима, кафом... У тренутку када ме буду спуштали у гроб, желим да сви присутни у руци држе чашу шампањца, да помисле на мене и кажу: 'Почивај у миру, Маријеке, имала си леп живот'", изјавила је Белгијанка, преносе медији у Европи.

До пре 16 година она је била потпуно здрава, али је потом оболела од ове ретке и неизлечиве болести. Органи су почели да јој отказују, па је завршила у инвалидским колицима.

Иако је један од главних симптома болести губитак воље за животом, она је показала невероватну жељу да и даље живи. Најпре је играла кошарку у колицима, да би се посветила тријатлону. Међутим, како јој се здравље рапидно погоршавало, морала је да одустане од тријатлона и да се пребаци на атлетику.

''Болови су толико јаки да сам провела безброј бесаних ноћи. Често и падам у несвест. Страшно патим, ноћу спавам тек десетак минута. Патње су незамисливе. Моје тело  јеисцрпљено, а свако јутро морам да примим дозу морфијума. Сви ме виде насмејану за златном медаљом око врата, али мало људи зна шта стварно проживљавам. Рио је моја посљедња жеља! Након тога желим само да одем у гроб", изјавила је Верворт, објашњавајући и да јој је спорт лек:

"У тих неколико минута сва бол нестане. Заборавим на бол и из себе избацим све негативно и лоше. Спортом се борим против страха и патњи'', додала је она.

Њена последња жеља је злато у Рију на 100 метара. Она ће бранити злато из Лондона на тој дужини, а пре четири године је освојила и сберну медаљу на 200 метара.

ТРКА ИЗ ЛОНДОНА



Извор: мондо.рс