Од дисидента до вође - репрезентативно васкрсење Душана Тадића!

На четири утакмице под вођством Славољуба Муслина фудбалер Саутемптона постигао три гола и забележио три асистенције!

Фудбал 08.09.2016 | 11:30 Било је тих дана коментара - оправданих потпуно - да Душан Тадић, ма колико имао основа за критике на рачун тадашњег селектора, није баш човек који је на терену заслужио право да подигне глас. Блиставе потезе и асистенције углавном смо од њега гледали у Ередивизији, касније Премијер лиги, ретко у репрезентацији. Али цела та невесела епизода саРадованом Ћурчићем као да је пробудила оно најбоље код 27-годишњег аса из Бачке Тополе.

Рано је још за хвалоспеве и биће тако све док у сарадњи са саиграчима не одведе Србију барем на једно велико такмичење, али један податак не би требало да прође незапажено. Откако је Славољуб Муслин преузео кормило репрезентације, Орлови су одиграли четири утакмице (Кипар, Израел, Русија и синоћ Ирска), а Тадићев учинак: три гола и три асистенције.

Муслин је "помиловао" Тадића, а овај је брзо почео да му узвраћа.

"Селектор то од мене очекује и дао ми је ту врсту слободе, да пробам да решавам утакмице. Уосталом, играм на таквој позицији, мој задатак и јесте да постижем и намештам голове, да саиграчима стварам шансе. Спреман сам за то. Волим да преузимам ризик", одговорио нам је Тадић после асистенције и гола у ремију са Ирском.

Ремију у коме ће многи наћи "милион" замерки. Јер истина је - Ирска није врхунска селекција. Нису били ни Кипар, Израел, а на Европском првенству се видело да није ни Русија. Међутим, није ни Србија. Није ни близу. Већ дуго није. Иста је то екипа која у прошлим европским квалификацијама није могла да савлада Јерменију, која је деловала немоћно у два меча са Данском. Да се не враћамо даље у прошлост.

Баш због тога, без обзира на све силне фалинке на старту квалификација за Мундијал - а било их је, није да није - на ових 2:2 против Ирске не треба гледати као на још један доказ да су Орлови далеко од топ нивоа. Далеко је, сви то знамо. Али барем синоћ на Топчидерском брду није изгледала као екипа која клизи ка дну. Већ као тим који стреми нечем више. Уосталом, није ли та Ирска играла осмину финала Еура?

"Искусни су доста, играју сви Премијер лигу, а после оног несрећног гола на почетку меча и терен им је ишао на руку. Стварно је било тешко, видели сте вероватно да је Душко Тошић једном и запео на онолики бусен. Тешко да се окренеш, да промениш правац. Чули смо и пре меча да терен није идеалан, причали смо баш да би можда било и добро да падне кише, али не... Није било добро", каже Тадић.

Ко је играо фудбал, зна колико онакав терен отежава посао тиму који јури заостатак. Али није то алиби. Признаје Тадић да су Орлови умногоме сами себи закомпликовали ситуацију. Не једном.

"Прво тај почетак, није нам ишао наруку, из прве акције смо примили гол. Улио је њима самопоуздање... После када смо преокренули некако смо се махинално повукли. Висио је тај њихов други гол у ваздуху и пре но што смо га примили. И после смо имали две шансе за гол, али остаје горак укус због тог повлачења".

За коначан утисак још је рано. Србија после првог кола није у идеалној позицији. Велс и Аустрија већ имају по три бода, али из мечева са најслабијим тимовима у групи Грузијом и Молдавијом. Србије је "прокоцкала" прву шансу на домаћем терену. Додуше, разочарања из претходног периода па и пљусак у Београду амбијент у Љутице Богдана баш и нису направили превише "домаћинским". Можда ће после Ирске, уз предуслов да се победи у Молдавији, бити боље већ против Аустрије 9. октобра поново у Београду. И можда ће онда све бити мало лакше?

"Изједначена је група, сваки бод ће бити битан. Видели сте и данас. Мислим да смо били бољи, да смо заслужили сва три бода. Али објективно, могли смо и да останемо и без овог једног", закључио је Тадић.

Извор: моззартспорт