Шта је заправо медитеранска исхрана?

Сматра се бољом у снижавању холестерола од статине, а према неким истраживањима спречава деменцију, срчане болести и гојазност. На први поглед, делује као да је реч о неком чудотворном леку, али је то заправо укусна, разноврсна медитеранска исхрана или боље речено начин живота.

Здравље 05.09.2016 | 09:25 Осим оних људи који живе у области Средоземља, врло мали број разуме шта је то медитеранска исхрана и како могу да је следе.

То није „дијета“ у смислу испрограмираног јеловника за мршављење, као што је реч о Аткинс или Дукан дијети. То је заиста начин живота. Ипак, чак и народи средоземља полако престају да прате њене принципе, па ће вам тако у Грчким тавернама, уместо рибе и поврћа, вероватно понудити неки кебаб, гирос и помфрит уз хладно пиво.

Тестенина, која је некада била мање предјело, сада сервира као главно и то у препуним тањирима, а чак је и чувена француска кухиња изгубила рат са брзом храном.

Медитеранска исхрана потиче из руралних средина у којима су људи јели оно што су сами узгајили, што је данас таква реткост, да су чак и Уједињене нације ставиле овај начин исхране међу „угрожене врсте“. Она је смештена у културно наслеђе човечанства које потиче из Шпаније, Италије, Грчке, Хрватске, Кипра, Марока и Португалије у којима се традиционално јело много воћа и поврћа, махунарки, интегралниг житарица и наравно маслиновог уља.

Риба и морски плодови такође су њен део, док су пилетина, јаја и мање количине млечних производа примењене умерено. Црвено месо и слаткиши уносили су се врло ретко.

Медитерански народи навикли су и на мање количине вина уз оброке.

Дакле, реч је о исхрани богатој првенствено угљеним хидратима, који су давали енергију физички активним рибарима и земљорадницима.

Медитеранска исхрана не познаје конзервансе.

Према мишљењу Тома Сандерса, професора нутриционизма и дијететике на Кингс колеџу у Лондону, употреба маслиновог уља је врло занимљива.

„Ако хоћете да натерате људе да једу много поврћа и салате, то је немогуће без уља“, каже он. „Ако ставите уље у салату, она ће бити заситнија. Парадајз и патлиџан у уљу вас врло брзо засите. С друге стране, намирнице које садрже засићене масти попут колача, вас не засите и зато је у њима лако претерати“.

Међутим, медитеранска исхрана не подразумева само јеловник. УНЕСЦО описује готово идеализовани начин живота који не може да се повеже готово ни са једним савременим друштвом.

„Медитеранска исхрана подразумева и сет вештина, знања, ритуала, симбола и традиција, које се односе на усеве, жетву, пецање, узгој животиња, чување, прераду, кување и нарочито дељење и конзумацију хране. Заједничка трпеза је основа културног идентитета и трајања заједница широм Средоземља. Тренутак друштвене размене и комуникације, прзинање и награда породици, групи или друштвеном идентитету“, стоји у УНЕСЦО-вом опису.

„Медитеранска исхрана истиче вредности гостољубивости, добрих комшијских односа, интеркултурног дијалога и креативности и начин живота који поштује различитост“.

Када су амерички научници педесетих година сазнали колико је ниска стопа срчаних обољења у Средоземљу, покренули су студију у седам земаља, огромни пројекат који траје и данас. Прве пилот студије спроведене су у Никотери, селу на југу Италије и у шест села на Криту.

Студија је поредила исхрану и начин живота мушкараца у Америци, Финској, Холандији и италијанским селима, али и радника у Риму, на Криту и Крфу, у селима Хрватске и пољопривредним и рибарским заједницама у Јапану.

Откривена је повезаност између уноса засићених масти које се налазе у црвеном месу и млечним производима и повишеног холестерола у крви. Научници нису могли да докажу да су засићене масти главни кривац, али је њихово упирање прста довело до промене препорука на државном нивоу у САД и на послетку, опште помаме за немасним производима. Последично, у прерађевине су произвођачи почели да стављају више шећера, јер људи више нису желели да једу масно.

Иако су поједини научници безуспешно указивали да је кључ здравља срца у медитеранској исхрани, нико их није слушао.

“Медитеранску исхрану пратила је и физичка активност. Пили су вино, али не у великим количинама – око 300 до 400 мл дневно. Ти људи, нарочито на Криту, били су активни и врло мршави. Ако бисте пратили њихову децу, другу генерацију у студији седам држава, они су били гојазни и јели нешто потпуно другачије – много хране пржене у дубоком уљу. Оно што сада видите на југу Европе је највећи пораст стопе срчаних обољења, тако да је јасно да је дошло до преокрета”, објашњава Сандерс.

“Ако сада гледамо очекивано трајање живота, мислим да предњаче људи на Исланду, док на југу више не воде тако активан начин живота”.

Грчка је доспела на сам врх листе земаља света према броју деце оболеле од гојазности још 2014. када је утврђено да 44 одсто дечака старости од пет до 17 година има вишак килограма, а прате их мали Италијани – 36 одсто.

Обе земље имале су процентуално више гојазне деце него САД и Мексико.

Студије и даље указују на бројне користи медитеранске исхране, али промена навика комплетног народа на начин да једе свеже и свеже куване производе уместо готових и прерађених, крупан је залогај који захтева много више од повремених препорука.

 Б 92
фото: интернет