Анализа - УС опен: Новаков сценарио за 2016., бисер из Дубровника, Ник и Ајла...

Новак Ђоковић одиграће тениски меч. Јесте, сада је и то вест јер је последњи окршај завршио још у понедељак.

Тенис 04.09.2016 | 16:45 После две предаје (Весели пре почетка меча, Јужни на 2:4 у првом), Новак се у суботу спремао на терену за тренинг број један – трибине су поново биле пуне, а спаринг партнер био му је Тејлор Фриц, један од најперспективнијих Американаца и некадашњи први јуниор света.

Још на конференцији у петак видело се да је Новак расположенији, а сада је тренинг био лакшег интензитета, па се није могло много закључити – ипак, оних шест гемова са Јужним обећавају да ће Ђоковић бити у својој правој кожи у дуелу са Кајлом Едмундом.

То је супарник којег је Новак прижељкивао, али 21-годишњак ће бити растерећен и пун самопоуздања после победа над Гаскеом и Изнером.

“Едмунд је пробио лед у последњих шест месеци, одиграо је фантастично у Дејвис купу – гледао сам га, имао је неколико четвртфинала АТП турнира, врло је млад, али делује као да је стасао и сазрео као играч јер поседује снажан сервис и врло добар форхенд, а уз то се добро и креће“.

Новак је у Њујорку двоструки шампион и човек који је последњи пут испао пре полуфинала још 2006. године – године брзо лете, а српски тенисер и даље се сећа своје премијере у Великој Јабуци.

“Први пут само дошао као јуниор и то није било баш феноменално искуство. Требало је на Флашинг Медоузу да играм прво коло, али било је кишовито неколико дана, тако да су нас померили у неки клуб на сат одавде – дворана, потпуно другачија подлога“, каже Новак.

Дебитантски наступ у сениорској конкуренцији имао је 2005. године – стигао је до трећег кола и изгубио од Фернанда Вердаска у пет сетова.

“Одиграо сам неколико изванредних мечева, посебно ми је у остао памћењу меч у пет сетова с Монфисом, трајао је скоро пет сати. Да, сећам се упечатљивих тренутака из првог дела каријере који су ми отворили пут за оно што је следило“, додаје Ђоковић.

Разговор о томе потерао ме је да се сетим Новакових мечева на УС опену на којима смо највише нерава изгубили – 2007. и друго коло са Штепанеком, меч у којем је одиграно само два гема мање од максимума, још тада је Новак показао тендецију да тежак меч у раној фази обично значи улазак у саму завршницу турнира.

Затим мучење с Робредом по јаком сунцу годину дана касније, а није пријао ни споменути меч са Монфисом из 2005, када се Новак још мучио са здрављем и када је Француз дао не баш коректне изјаве после меча.

Пораз од Федерера, пораз од Федерера, пораз од Федерера, тако су се завршавале 2007, 2008. и 2009, а онда је уследио меч који је био једна од прекретница у Новаковој каријери. Дошле су и две титуле, проклинање ветра у мечу са Маријем и два пута наклон пред заслужено бољим Надалом – углавном, свашта проживесмо, а чекамо Ђоковића да напише сценарио за још једну епизоду серије која се емитује дуже од деценије.

Дошао ми је тако друг у посету током турнира у Умагу 2006. године, гледао сам меч Вавринке и Воландрија, па је уследило логично питање да ли сам нормалан. “Што, млада нада и специјалиста за шљаку“, одговорио сам – јесам се шалио, али остаје чињеница да сам заваљен у кауч гледао тај меч.

Толики је степен моје залуђености за тенис и са те позиције могу да констатујем да ми је субота у Њујорку изгледала прилично сиромашно. Преварио сам се.

Добили смо најинтересантнији меч досадашњег женског дела турнира – Халеп је била на ивици пораза у мечу са Тимеом Бабош, али је ипак успела да се извуче и да нам омогући да још мало гледамо њену паметну игру у којој тако мудро гради поене. Сада је додуше запала у негативност, играла по инерцији и зато је много грешила, што је само још један доказ колико за Симонин стил игре мозак мора да буде укључен све време.

Ана Коњух први пут у каријери прошла је у осмину финала на Грен слем турниру, али после победе над Варваром Лепченко није много славила – девојка из Дубровника има шампионски менталитет и зна да је тек на почетку пута, уверићете се у то читајући интервју једног од наредних дана.

Следи јој дуел са Агњешком Радвањском, против које је имала три меч лопте на Вимблдону, да би на крају искренула скочни зглоб, предала и онда још паузирала месец дана. Била би поетска правда да у понедељак Ана победи.

“Имала сам три меч лопте, сва три пута лопту на форхенд и сва три пута сам промашила. Надам се да ћу сада искористити шансу ако ми се укаже“, смирена је Коњух.

Енди Мари одабрао је савршен тренутак за свој лош дан – Паоло Лоренци једноставно никако не може да га угрози, па није било објективне неизвесности ни када је изједначио на 1-1 у сетовима. Чудна техника сервиса и форхенда, ниједно право оружје, право је чудо како је Италијан (Бред Гилберт добро је приметио да Лоренци помало личи на Стива Бушемија) уопште толико дуго одолевао – у ствари није чудно, био је то један од оних Ендијевих дуела када му није ни до чега и када се често ни не спусти у коленима за ударац.

Шлаг на торти био је између Вавринке и Дана Еванса – трећи и четврти сет били су спектакуларни, обојица су се трудили да увуку публику што више у меч, а није им ни било тешко и ускоро је на ’Армстронгу’ настала права лудница.

“Дон’т саy ’цоме он“, рекао је Вавринка Евансу, који је често прослављао добре поене којих је било на претек, одиграо је неколико едберговских волеја. После су се инатили један другом, Британац је викнуо ’Аллез’, а Стан ’Цоме он’.

“Хајде, Стан, бољи си од овог лика“, чуло се из гледалишта, на шта је Еванс подигао палац навише иронично одобравајући, а неколико минута касније окренуо се и гласно опоменуо Вавринкине навијаче да не буду тако гласни.

Иако се чинило да му је пажња расута, Еванс је играо као у трансу – извлачио се на форхенд и погађао, проналазио је дубину на другим сервисима, што је уз споменуте волеје било довољно да дође надомак победе.

Међутим, на меч лопти у тај брејку четвртог сета Вавринка је стиснуо петљу, кренуо напред и одиграо маестралан стоп-волеј. Освојио је убрзо тај брејк за ерупцију на Армстронгу, а свакоме ко имало прати тенис, било је јасно да је меч 99% одлучен – 4:6, 6:3, 6:7 (6-8), 7:6 (10-8), 6:2.

И за крај...

Цртице из Њујорка

- Ник Кирјос не одваја се од девојке Ајле Томљановић, која је већ дуже време повређена. Кирјос прво није хтео да подели аутограме клинцима и само је чекао Ајлу да то учини и нешто се шалио с децом, да би га после ипак сломили – пришао је, потписао пет-шест лопти и рекао да не може више.

- Дарен Кејхил, тренер Симоне Халеп, ради као коментатор за ЕСПН, а како би се Румунка снашла у тој улози? “Не, врло лоше мислим“; рекла је уз осмех, “Нисам добар коментатор, чак ни на румунском, не само на енглеском. Не волим да говорим – осећам неке ствари, али не умем да их објасним речима. Боље је да се држим свог посла и да играм тенис“.

- На данашњи дан: Године 1989. Крис Еверт савладала је тада 15-годишњу Монику Селеш са 6:0, 6:2 у четвртом колу. Такође, 1975. године на овај дан састале су се две легенде, а тада 18-годишња Мартина Навратилова победила је 15 година старију Маргарет Корт у четвртфиналу са 6:2, 6:4.

- Рафаелу Надалу представљен је податак да никада није изгубио мање гемова у прва три кола УС опена него сада. “То је само чињеница, зар не? Нема никакве везе са оним што долази“. Рафин менталитет у неколико речи...

Извор: Б92