Господари рата у БиХ: Бабо се враћа кући?

Репортер листа Нојес Дојчланд отишао је у Велику Кладушу где би у великом стилу као начелник могао да се врати ратни злочинац Фикрет Абдић, преноси Дојче веле.

Босна и Херцеговина 03.09.2016 | 21:47 „Био је један од господара рата у Босни, одлежао је једанаест година због ратних злочина – и на месту злочина слави свој повратак“, пише левичарски лист Нојес Дојчланд (Берлин) о Фикрету Абдићу који се кандидује за начелника Велике Кладуше на крајњем северозападу БиХ.

Абдић звани Бабо је 1993. прогласио Аутономну Покрајину Западну Босну, на своју руку преговарао са Србима и Хрватима и затим повео рат против војника и бораца лојалних Алији Изетбеговићу.

„До 5.000 људи је наводно прошло кроз његове логоре, тако каже правосуђе победничке ратне стране“, пише Нојес Дојчланд.

Био је то једини унутарнационални сукоб на подручју бивше Југославије. Због организовања логора и смрти десетина цивила осуђен је у БиХ и Хрватској, где се настанио. Врховни суд Хрватске му је смањио казну на 15 година затвора. Изашао је 2012. и у Великој Кладуши је дочекан овацијама.

„Агрокомерц је разлог што је Бабо и даље поштован у овим селима. Абдић је од 1969. у овој долини глади градио прехрамбени концерн који је хранио Југославију и извозио у 30 земаља. Велика Кладуша је тако напредовала да су се чак и гастарбајтери из Западне Немачке враћали кући“, пише репортер Мартин Лајденфрост, иначе одлични познавалац Балкана.

Даље описује своју посету Великој Кладуши:

„Продавац је на полици пронашао две књиге за мене, једна за и друга против Бабе. На тераси робне куће у црвеној нијанси Агрокомерца испијао сам еспресо. Ишао је Еминем којег је накратко надгласао мујезин из џамије преко пута. Младићи са свежим блискоисточним брадама журили су на вечерњу молитву. Код младих жена је однос шорчића и бурки био 4:1. Жртвовао сам се покушавајући да разумем овај унутарбошњачки рат. Ишчитава се религиозни тон, секуларни Агрокомерцијаши против 'Муџахедина'.

(…) Отишао сам до Бабове нове партије, Лабуристичке странке БиХ. Тамо је стајало: 'Посао за све', мајстори су довршавали партијске просторије. Добио сам брошуру Агрокомерца из осамдесетих, у топлим жутим бојама. Кажу да Бабо, ускоро ће напунити 77, 'ради дванаест сати на дан', живи на хрватској обали и није тренутно ту.“

Али зато је ту посланик Расим Кантаревић, ветеран Абдићеве бивше армије. Каже, на почетку рата се борио против босанских Срба:

„'Моја униформа, моја капа и мој командант се нису мењали' – само што је наједном гранатирао бивше ратне другове оружјем добијеним од Срба.

Прво су, прича, мрзели Караџића, а онда Изетбеговића. Плавокоси хоби-историчар разуме неразумевање новинара:

'Видите, танка је линија између љубави и мржње.' Али брат на брата? 'Нажалост су људи овде такви. И нико неће да призна да је грешио.' Посланик одбацује израз 'логор'. На Бабову команду у 'прихватним центрима' није било мучења, каже, ако и јесте, онда су томе криви појединци.

'И ми смо морали да бежимо у Српску Крајину, 50.000 људи. Тамо смо живели у халама фарми. Ни нама није било боље.'“

Аутор лист Нојес Дојчланд отишао је и до Дрмаљева, где су били Абдићеви логори. Данас је тај посед ограђен и затворен. Спомен-плоча посвећена је страдалима.

„Пењем се преко ограде. Мало поље кукуруза, пропала портирница. Око плеханих канти разбацане пивске лименке и компакт-дискови. Две узане плехане хале, бар 80 метара дуге, без прозора. Закључане. То су једном давно биле хале за Агрокомерцове пилиће.“

Извор: ДW