Тајни луксуз Тита: Купао се у Диору

Међу Титовим личним стварима у кутијама су сачуване чак и његове купаће гаће, разних нијанси и модела, капе и штапови за ходање, које је он користио неколико деценија пре него што су ушли у моду

Регион 03.09.2016 | 07:35 Јосип Броз Тито, бивши председник СФРЈ, не само да је један од најживљих субјеката наших живота, него представља и сасвим солидан извор афера и скандала из свих подручја, од историје до животног стила.

Маршал је, наиме, у суштини био монарх, и то такав какве ови простори нису никад имали – иако је био вођа социјалистичке револуције, имао је пуно више сличности с Аристотелом Онасисом или плејбојем Порфиријем Рубирозом, него са Стаљином, Пол Потом или Троцким…

Велико складиште Титових реквизита на Брионима, с више од хиљаду предмета из свакодневне употребе – сведочи о јединственом делу у животу балканске политичке класе који се, сасвим сигурно, више никад неће поновити.

Све су то били бирани примерци – од одеће па до алкохолних пића, све је било најбоље на свету или јединствено…

У једном од складишта на Брионима време као да је стало. У њему се налази више од хиљаду личних Титових предмета, пажљиво спремљених и сачуваних те уредно пописаних.



Ту су Титове наочаре – које је осамдесетих знала цела Југославија – његови алати, цела радионица, четка за бријање, четка за купање, његове луле… Све је спремљено у кутије.

Човеку одмах упада у очи Диорова колоњска вода, као и цели сет за бријање Диор, те парфем марке Yвес Саинт Лаурент, што показује да је Броз волео квалитет.

Добро су очувани и бројни Титови “панамски” шешири које је стално мењао.



Јосип Броз тако се понашао од младости. Чини се да је и у фазама пре него што је постао државник имао доста стила.

Ако мало боље погледамо, у историју политике на овим просторима такав дендизам није забежен никад, ни пре ни после.



Јосип Броз Тито ни на једној од неколико стотина хиљаду фотографија нема неуредну фризуру.

Прво лепо одело млади Јосип Броз купио је од штедње још као браварски шегрт. Коштало је 20 круна,целу његову месечну плату. Оставио га је у соби и отишао у браварску радионицу да се поздрави с друговима. Кад се вратио у собу, одела није било. Био је неописиво разочаран. Купио је неко половно за четири круне и такав се вратио у Загорје.



Почетком прошлог века Тито је радио у фабрици аутомобила Бенз у Мајнхаму. У Бечу, тачније у Бечком Новоме Месту, радио је у фабрици аутомобила Дајмлер као пробни возач Мерцедеса. Тамо је научио немачки и чешки језик.

На свечаном пријему у Хамбургу, које му је градоначелник приредио као шефу државе шест деценија касније, домаћин му је поставио занимљиво питање: “Ви сте данас највећи комуниста на свету. Што би се с вама догодило да сте из Немачке, 20-их година, успели отићи у Америку?”. “Био бих највећи капиталиста“, рекао је Броз запањивши присутне.

Још у аустроугарској војсци имао је големе амбиције – у спорту је догурао до позиције другог мачеваоца у цијелој армији. Пре Другог светског рата гутао је књиге из дипломатије и читао Клаушвица.



“Прошли сам рат провео као каплар, у следећем сам одлучио да будем командант”, рекао је једном биографу.

Још од младости пажњу је поклањао здрављу и кондицији. Највише је волео мачевање, био је прави мајстор. Нема сумње да га је том спорту привукла елеганција и отменост, аристократски профил који с радничком класом нема пуно везе.



“Постао сам најмлађи наредник водник у пуку. Побеђивао сам на пуковским такмичењима у мачевању, а био сам и добар скијаш…”, рећи ће после.

Након што је 1938. превео “Историју СКПб, кратки курс”, при чему је умало био оптужен за троцкизам (то је значило стрељање), од хонорара је купио златни прстен с брилијантом који није скидао до краја живота.



Међу Титовим личним стварима у кутијама су сачуване чак и његове купаће гаће, разних нијанси и модела, капе, штапови за ходање – он их је користио неколико деценија пре него што су ушли у моду – табакера с последњом цигаром, а сачуван је и дар који је добио – цигаре с његовим ликом, те оне с ликом Черчила, Кендија, Нехруа, Насера…

Добро су очуване и уметнине, дар уметника Божидара Јакца који је Тита портретисао још у Јајцу 1943. године.

Међу историјском оставштином чувају се и Титови чешљеви за косу од слонове кости, његов новчаник и разни кључеви, трофејни лист који показује да је био ловац те бројни дарови из целог свијета који у складишту имају своје место.



“Тито је боравио на Бријунима шест месеци у години и обожавао Брионе и Вангу. Сачували смо његову фотолабораторију и радионицу метала јер је као бравар волео и то да ради, а сви ти предмети 90-их су година, углавном с Ванге и Беле виле, пребачени у то складиште. Чувамо и велики избор фотографија које је лично сликао, па су међу њима и оне које је сликао из авиона, попут Загреба, Пуле и Бриона у то време.



Страствено је волео животиње, па су сачуване и бројне фотографије њега са животињама из зоолошког врта који је некад био на Брионима.

Имао је и две птице, Мара и Торо, које би, чим би се Тито нашао у близини, почеле певати: Марјане, Марјане…”, рекао је Никола Бршчић, координатор резиденцијалних објеката на Брионима.



Међу старим стварима налазе се и плоче за грамофон, а по попису плоча Тито је волио слушати “Еру с оног свијета” Јакова Готовца и Моцарта.

Од особља које је већ одавно у пензији сазнајемо да је Тито волео пити кафу без кофеина, али кад би му дошли гости, пио би праву.

Обожавао је и филмове, а пре службеног приказивања филмова у пулској Арени имао је ексклузиву гледања тих филмова дан раније у Белој вили, у којој је угостио и неке од познатих глумаца као што Јул Бринер, Софију Лорен, Ричард Бартон и друге.

“Тито је волио своје особље и радо је с њима разговарао кад је био на Брионима. Једном приликом је једној домаћици која је остала дуже на боловању послао тадашњих милион и по динара преко колегиница. Кад се вратила на посао, лично јој је пришао и питао је ли добила новац од њега. Она је у почетку остала у шоку јер је мислила да је новац неко протоколарно послао, а не лично маршал”, рекли су на Брионима.



Међу чуваним стварима налазе се и дарови, попут велике макете брода који је Тито добио на поклон из бродоградилишта Уљаник, те макете воза, дар Фабрике железних возила из Сарајева.

Тито је током председничке каријере путовао у 169 државничких посета у 73 земље и увек се враћао с даровима који су углавном остављани у складишту, а ретке међу њима је лично користио.



Већина предмета из брионске збирке спада баш у ту врсту јер су Бриони де фацто били Титов дом.

На Брионима су сачувани и бројни Јованкини лични предмети попут мрежице за косу.

Кажу да би најбоље било кад би се ти лични предмети изложили у музеју, и то баш на том отоку, тако да их и јавност може видети.



Јожа Осели, Титов “батлер”, испричао је прије мноштво индискреција о Титовим и Јованкиним данима на Брионима.

“Британској краљици Елизабети ИИ припремили смо босански специјалитет, сармице у виновој лози с јангјетином. Елизабе Тејлор је волела бифтеке, а Ричард Бартон месо на жару и Џек Дениелс”, рекао је Осели, којем је Тито био доживотни узор.



Прошлогодишња београдска изложба о Титовом животном стилу, која је привукла много посетилаца, открила је како је Тито набављао наочаре у Паризу. Аутори изложбе Веселинка Кастратовић Ристић рекла је како је изложба дала слику државника који је и поред политичких обавеза тежио уживању.



“Увек је био лепо обучен, пресвлачио се неколико пута дневно, али није био оптерећен да то буду увек нове ствари. Тако смо нашли једно ловачко одело које је било ушивено. А исто тако је знао обући смокинг”.

(Телеграф.рс / Еxпресс.хр)
(Фото: Милена Ђорђевић)