Анализа - УС опен: Фер-плеј се не цијени, ''прави'' Кирјос, тенис се игра и ушима...

Дуго нисам остајао будан због тениса, сада јесам. Поздрав за Јанка.

Тенис 02.09.2016 | 13:45 Типсаревић је изгубио у драми од пет сетова која је имала све – врхунске поене, почетничке грешке, нежељеног глумца у главној улози, али срећног краја није било. Упркос здушној подршци са трибина, Јанко није успео, а публика је напустила терен број четири са горким укусом неправде у устима – 4:6, 3:6, 6:1, 6:4, 6:4 за Пабла Карења Бусту.

“Ударац и на мрежу, немој да си пи..а“, грдио је себе српски тенисер током другог сета, али то је била само тежња ка савршенству јер је у прва два сета Типсаревићева игра била беспрекорна.

Тактика одлично смишљена и изванредно спровођена у делу – Јанко је држао лопту у бекхенду Шпанца и чекао повољан тренутак за напад својим најјачим оружјем бекхендом, најчешће по паралели јер је ту Буста остављао простора у покушају да се извуче на форхенд.

Из тог почетног шаблона Типсаревић је контролисао апсолутно сва збивања на терену, неколико пута је дивно изградио поене и Буста је био на конопцима.

Шпанац се пробудио у трећем сету, заиграо је агресивније и Јанко нема разлога да жали за тим периодом игре – међутим, после паузе због кише, Типсаревић је у четвртом сету два пута испустио брејк вишка, а на 3:1 чак је имао и 30:0.

“Узмеш корпу и сервираш хиљаду пута док га не нађеш“; казао је Јанко после меча о ударцу који му је највише недостајао.

Атмосфера се загревала, публика у Њујорку била је уз Јанка, а онда је драма добила своју перипетију – протагониста у њој постао је човек који није требало ни да глуми, судија Мохамед Фитухи.

Типсаревић је губио са 5:4 у четвртом, али је имао 0:30 на сервис противника – завршио је изнурујући пое смечом, али судија му га је одузео јер је наводно Јанко викнуо ’идемо’ пре него што је поен окончан.

Спустио се на колена са главом на поду, потом је уследила расправа са судијом, а Јанко је два пута показао према својој ложи да му није добро и да срце хоће да му искочи.

Грешка је била огромна, али је Типсаревић имао шансе и пре и после тога, а и сâм је рекао да тај пропуст није разлог пораза. Ипак, оно што је упадало у очи јесте некоректно, кукавичко понашање противника – Јанко му је у два наврата током меча признао поен када су судије одлучиле другачије, а Буста ниједном није узвратио фер-плеј услугу, иако је повода било три-четири. Остао је нем и овога пута, иако је било јасно да је поен изгубио поштено. И не само то...

“Када сам му се извинио што је све то са судијом предуго трајало, опет сам глумио неког фер-плеј момка, он ми је рекао: Да, али рекао си ’идемо’. То је мало безвезе и јефтино после поена која сам му ја дао – он је чак стао на 0:30 да сервира јер је мислио да ће се поен поновити, а онда се само пребацио на 15:30“, каже Јанко и додаје:

“Нови је на Туру, не могу да кажем да није фер-плеј играч, он мени ништа лоше није урадио у току меча, али те мале ствари показују да није... Сад је глупо, ко изгуби тај се љути, али те мале ствари... Нисам му ништа рекао на мрежи – обично се врло срдачно поздравим са сваким, поготово ако је дуг меч, али разочаран сам у његову реакцију – не у то што је узео поен, можда бих и ја урадио исто, али што је његов коментар био такав“.

Ноге су у петом сету биле све непослушније, али Јанко је на срце остајао у мечу – бодрио се гласно после сваког доброг поена, терао себе да игра агресивно, погађао је ’равњаче’ и то га је довело на праг тријумфа – међутим, две неискоришћене брејк лопте при вођству 4:3 биле су крај.

“Криво ми је што играм добро и што је много поена у оптицају, био бих близу Топ 100 и не бих морао да размишљам хоћу ли ући у главни жреб у Аустралији. Болеће ме због тих 90 поена јер ја сада морам крв да про..ам да бих добио тих 90 поена, а недостаје ми 300 и нешто да бих био у Топ 100“, образлаже Јанко.

Пораз јесте изузетно болан, али далеко од тога да се позитивне стране не могу наћи, напротив, очигледне су. После година лутања и борбе са повредама, Типсаревић је у три дана одиграо два дуга меча (укупно шест сати и 40 минута), а да физички није имао никаквих потешкоћа.

При том је победио 30. играча света и фактички био на поен до тријумфа над играчем који је у налету и који је прошле недеље освојио трофеј у Винстон-Сејлему. Дакле, квалитет је и даље ту.

“Навикао сам на драму, навикао сам да се дигнем после оваквих кретенских мечева. И 2011. када сам се пробио почетак је био сличан – пет меч лопти против Вердаска, шест меч лопти против Малиса, у Јужној Африци три... Знам да је клише, али идем назад у рудник, тренинг и тренинг. Са 32 године и после три операције нисам ни близу грча, способан сам да радим шта треба – као што сам рекао, мислим да ћу бити онај стари у Мелбурну, после предсезонских припрема“.

То је био почетак лошег дана за Србију, пошто су после изгубили и Јелена Јанковић и Виктор Троицки.

Иза ЈЈ је сезона протакана повредама, без адекватне припреме дошла је на УС опен и било би чудо да је направила запажен резултат. После скоро деценије и по на WТА туру и врло тешке године, питали смо Јелену да ли је размишљала о повлачењу.

“Током каријере ми је мисао о повлачењу неколико пута прошла кроз главу – једноставно, не волим да губим и тешко ми је да прихватим чињеницу да тренутно не могу да изведем неке ствари које сам раније могла. Ипак, најлакше је дићи руке – јесте, ова година била је компликована здравствено, нисам везала више од два турнира, али верујем и даље у себе и у свој таленат“, рекла је Јелена.

Троицког је изненадио млади Доналдсон, који је у првом колу савладао Гофана – Виктор је признао да је “разбијен“, али је и додао да су линијске судије фаворизовале домаћег играча и да су организатори намерно ставили меч на терен који нема ’хок-ај’ систем.

А једна од главних тема на УС опену јесте кров на стадиону Артуер Еш – прави се халабука, Американци га експлоатишу до максимума, малтене нема играча на чијој конференцији није постављено неко питање у вези са њиме. Рафаел Надал имао је ту част да први тренира под кровом, а сада је и у званичном мечу први играо под њиме.

“Нема велике разлике – нема ветра ни када је кров отворен, а када га склопе, толико је високо да немаш осећај да се у затвореном простору. Такав је барем мој доживљај“, каже Рафа.

А да је брз, брз је – затворио се за пет минута и 35 секунди, а прекид због кише трајао је седам минута и 22 секунде. Једина замерка јесте што кров чини жамор на стадиону гласнијим, један колега измерио је скоро 90 децибела.

“То ме јесте изненадило, бучније је него обично – нисам осетио разлику када је кров отворен или затворен, али јесте било чудно у почетку, после се навикнеш, мада је некада било и прегласно током поена. Вероватно нису људи криви, играм овде дуго и не сећам се толике буке“, додао је Надал, а Енди Мари био је конкретнији:

“Могу да се чују одлуке судија, али не и то како противник удара. Ми користимо и уши када играмо, не само очи – слухом закључујемо о брзини лопте, спину, колика је снага ударца итд. Када би један тенисер играо са слушалицама на ушима, то би била велика предност за другог“.

Цртице из Њујорка

- Киша је падала, а просторије за играче биле су толико пуне да су неки морали да једу и на поду, а деца су се забављала играјући стони фудбал. Чекао сам у реду иза Доне Векић, која је куповала ’ванилла латте’, а Рајана Херисона сви су заустављали и честитали му победу над Раонићем. Фоњини има нови имиџ, ошишао се кратко, али и даље хода као да је главни у просторији, док сам Кирјоса успео да видим у потпуно опуштеном издању за столом – ни трага намрштености и ароганцији, као да је све то само маска.

- Који је најлепши меч у твојој каријери, гласило је питање за Гаела Монфиса. У свом стилу, Ла Монф је понудио оригиналан одоговор. “Искрено, први пут када сам победио свог оца. Али на АТП туру, то је пораз од Хјуита 2004. године у Берсију“.

Тема је била и Гаелов атрактивни стил игре – скокови, бацања корз ваздух... “Мени је то природно, тек када ми неко после покаже снимак, помислим: ’Је..м ти, то је било добро“, рекао је уз смех.

- Ник Кирјос играо је на једном од терена на којем је публика врло близу, па су га новинари питали на који начин се ’искључи’. “Заправо се ни не искључујем, искрено. Неко ми је добацио: ’Промени одећу, одвратно је то што носиш’. Покушавао сам да смислим одговор, али нисам желео ништа да кажем – био је у питању старији човек, овога пута је он победио“, одговорио је у свом стилу Кирјос.

Извор: Б92