Нолетов олимпијски дневник... Како је Троицки “отровао” Нолета и друге приче из Рија...

Олимпијске игре, упркос повреди која га је задесила, представљале су несвакидашњи доживљај за Новака Ђоковића, најбољег тенисера и једног од најбољих светских спортиста данашњице. У тениском свету се на Олимпијске игре не гледа увек благонаклоно - многи играчи белог спорта гледају како да је избегну. Али пружају могућност индивидуалним спортистима да буду део националног тима и са великим бројем колега поделе радост победе и тугу због пораза.

Тенис 04.09.2016 | 00:00 Своја искуства и запажања са највеће спортске смотре на свету Новак Ђоковић је забележио у свом дневнику који је ексклузивно писао за нови број магазина Оригинал (уз ексклузивне фотографије из Олимпијског села).

Преносимо вам Новакова запажања из дневника.

- Одрастао сам у земљи која има невероватне тимске спортове. Славили смо кошаркаше, одбојкаше, ватерполисте, рукометаше, фудбалере, и ја, као и многи, гледао сам њихове утакмице и такмичења и радовао сам се свим срцем њиховим победама. Последњих година смо почели да се истичемо и као индивидуални спортисти. Иако сам изабрао да се бавим индивидуалним спортом, добио сам шансу да осетим шта значи бити део тима играјући Дејвис куп и учествујући на Олимпијским играма. Признајем - тај је осећај незамењив”, забележио је Новак Ђоковић у тексту.

Ђоковић је у Рио дошао као једна од највећих звезда и један од неколицине спортиста у кога су биле усмерене камере и блицеви са свих меридијана. Новак је у дневику забележио да није имао утисак да је посебан по било чему, већ да је уживао у чињеници да је део велике спортске породице.

- Када сам дошао у Олимпијско село, имао сам утисак да сам примио ињекцију адреналина. Хиљаде спортиста који су тамо боравили и у сваком тренутку осећали узбуђење, трему, неизвесност, жељу... створили су јак вртлог енергије, среће и усхићења! Мало је рећи да сам био ношен том енергијом, ја сам буквално летео! Мислим да су сви спортисти осетили то. Стварно је била привилегија бити један од тих 11.500. Мислим да се нико од нас није осећао малим и небитним. Сви смо били једнаки, и по узбуђењу и по третману. И сви смо отишли са неком медаљом кући, а да се нисмо ни попели на постоље. Читао сам како су издвојили њих десетак као најпознатије учеснике. Међу њима сам се нашао и ја, и морам да признам да се не бих сложио. Поштујем свачије мишљење и не желим да звучим лажно скромно, али верујте ми, ја сам се осећао као дечак у Дизниленду када сам посматрао све те спортисте како корачају селом. Када се осећате као дечак, онда су сви око вас велики и битни. И нисам се устручавао да станем да поздравим све те врхунске спортисте - написао је Ђоковић и искрено признао: - Сви смо ми на неки начин браћа и сестре, и ја сам себи одавно обећао да ћу остати веран својим принципима и да ћу радити на томе да не дозволим да ме его понесе, па да помислим да сам бољи. Има дана када се ‘навучем’ на ту дрогу, али увек ме стигне нека велика лекција и врати ме на место.

Новак је забележио и најинтересантније сусрете са спортистима са свих крајева планете.

- Сусрео сам се са Мајклом Фелпсом и поразговарали смо мало о такмичењу, ко када наступа и како се припрема. Био је то један врло спонтан и пријатан сусрет. Ипак смо се сви шетали селом и без устручавања прилазили једни другима, увек из поштовања. Срео сам и америчке гимнастичарке које су одмах након тога освојиле медаље у својим дисциплинама. Можда сам им донео срећу - навео је Ђоковић.

Посебно је био фасциниран доласком Избегличког тима. Био је, пише Ђоковић, одушевљен чињеницом да су иако су изгубили толико тога у рату, пронашли снагу и мотивацију и мотивисали цео свет својим примером упорности, толеранције, праштања и подизања након великих пораза и крахова.

- Сви смо им аплаудирали и радовали се њиховом учешћу и резултатима - написао је најбољи тенисер света.

Ђоковић се у аторском тексту осврнуо и на повреду која га је омела у намерама које је имао за ове Игре, и навео да му је “такође дала другу перспективу и снагу, коју, верујем, не бих могао самостално да стекнем”.

Он је забележио и искуства и анегдоте из Олимпијског села, где је делио апартман са колегама тенисерима Троицким и Зимоњићем, а са Виктором је делио собу.

- Једну ноћ Виктор није могао да заспи јер му је комарац зујао око ушију. Скочио је усред ноћи и почео да прави пируете по кревету док се окретао и прскао спреј против комараца. Умирао сам од смеха, онако сав поспан. После тога нисмо могли да спавамо од те хемикалије, а не од комарца - пише Ђоковић.

Извор: блиц.рс