Буран крај љета 2016. године на Балкану!

Черчил је имао много мудрих опаски, а једна од њих је да није битно да ли сте неутрални, већ на чијој сте страни неутрални, а односила се, наравно, на херојско време опирања фашизму и у том смислу на војну неутралност.

Регион 31.08.2016 | 22:30 И сада је, чини се неутралност драгоцена категорија, бар на овим балканским просторима, па и то - на чијој сте страни неутрални.

Балкански је специјалитет опет да свака страна мисли да је неутралност исказана њој у инат, па тако звучи и изгледа и јуче издат апел амбасадора Управног одбора Савета за имплементацију мира (ПИЦ) у БиХ, који су позвали власт у Републици Српској да одустану од референдума о Дану Републике.

Амбасадори, изузимајући руског, тврде да ће тај поступак дестабилизавати БиХ.

Апелује се при томе на поштовање одлука Уставног суда БиХ, које у случају овог референдума немају неки кључни значај, али се, упркос томе, Република Српска потенцијално таргетира као неко коме је намера да "дестабилизује, подиже политичке тензије, неконструктивно одвлачи пажњу са веома озбиљних економских и социјалних изазова..."

Истина, амбасадори признају да референдум о "ентитетским празницима" може бити у надлежности једног ентитета, али да његово спровођење мора бити усклађено с Уставом БиХ

Па, иако су примили к знању уверавање Владе Републике Српске да је планирани референдум управо "корак ка спровођењу одлуке Уставног суда БиХ", у недоумици су и неверици због сећања на то како су у неким ранијим приликама челници Републике Српске оспоравали надлежност државних правосудних институција у БиХ.

Непријатно сећање је, дакле, изнудило јучерашњи апел, те је "неутралност" овог пута, са становишта власти, али и народа у Српској, сасвим оправдано на "другој страни".

Амбасадори констатују и да су у исто време пред Уставним судом БиХ поступци, које су покренули представници државних институција с намером да се оцени уставност одлуке о референдуму, али и захтева за преиспитивање одлуке Уставног суда БиХ о Закону о празницима Републике Српске који је поднела Народна скупштина Републике Српске.

Тај би суд тим поводом требало да заседа пре датума предвиђеног за референдум, чиме амбасадори, односно Савет за имплементацију мира очигледно желе да "надокнаде" елемент неутралности, односно да демонстрирају једнак однос према странама.

У једној, готово успутној, реченици Савет позива "све стране у БиХ да се уздрже од исхитрених мера и реторике која води поделама, које само продубљују негативну политичку атмосферу".

Та је, реченица, међутим, апсолутно окаснила, јер реторика се већ просула, а односи затегли, а велике силе увежабавају снагу и моћ утицаја на Балкану, поново, а непотребно.

Непотребно са становишта друштава и људи који на том простору живе, али корисно у надметању "светских моћника" и освајању позиција "балканских моћника".

Још лицемерније звучи порука амбасадора задужених да штите мир у Босни - да жале због коришћења сецесионистичке реторике на свим странама, али да још једном потврђују своју неупитну опредељеност за територијални интегритет и фундаменталну структуру БиХ као јединствене, суверене државе која се састоји од два ентитета, без права на отцепљење.

У закључку стоји још: "Неће бити прекрајања географске карте БиХ".

И да се вратимо неутралности, без обзира на чију страну нагиње, Република Српска је у порукама Савета видела "стављање те институције у функцију бошњачке политике", док у Сарајеву критикују издвојено мишљење Русије опаском да Москва већ извесно време неселективно подржава све што долази из Републике Српске (или, другим речима, мало је више неутрална на српску страну).

Да је поново у питању бура у "балканском лонцу" потврда је то што је читава ситуација, с добрим разлогом, узнемирила Србију, ангажујући државни врх на хитне констулације.

Истина, шеф је српске дипломатије након касног синоћњег састанка у Председништву поруцио грађанима да нема разлога за забринутост, упркос очигледној и актуелној "балканској сложеници", у којој су односи Београда и Загреба "никад гори" у последњих неколико година, али су Београд и Сарајево, а поводом Српске, у никад компликованијим релацијама.

Како год, у посебно "компликованој" ситуацији је Србија. Јер, као што примећује један од посматрача наше стварности, у пракси се то можда и своди на идеју да се неко, овај пут премијер Србије, "истера на чистину", а чистина је, како год се постави, једнако неповољна и по њега и по "вечито криву" Србију - ако се супротстави референдуму, биће оптужен да није патриота, ако се не супротстави, погоршаће своје, и наше, односе са Западом.

Све то што се дешава, наравно, сваког је лета подстакнуто немилим и непријатним, али опомињућим датумима из ближе и даље историје, а опаким их чини управо реторика, често недостојна пристојних људи.

Да ли је тужно подсећање на беспомоћне и етнички биране жртве једног од најозлоглашенијих режима фашистицке провенијенције у Европи 20. века, на обележавању годишњице оснивања Јасеновца, било реално нормалан и људски убедљив разлог да се у држави која је директни потомак НДХ властодршци "острве" на говорнике на званичној државној комеморацији, те да "шаком јада" назову суседе који ће им то бити и наредних ко зна колико векова - да ли је то био разлог?

Каже бивши хрватски премијер - није вређао, ругао се...

Није се он само ругао, "ископао" је и ујака усташу само да се домољубима умили, и при томе не сматрајући да се на било који начин оглешио о комшије у "лијепој њиховој" али и с ове стране границе, јер, у кампањи је за гласове на изборима који га чекају 11. септембра ваљда "све дозвољено".

С друге стране, ни ове године Сребреница, упркос чињеници да званичници Србије "нису били добродошли", није прошла без подсећања на "геноцидни карактер Републике Српске", те оптужбе за "лицемерни покушај искупљења давањем пет милиона помоћи за нове објекте у том граду", док се коначно није изродила идеја о "издвајању Сребренице из геноцидног окружења РС".

Уз сталне чарке у Санџаку, споро корачање ка нормалности у односима Београда и Приштине, латентну неизвесност политичке судбине Македоније, те "шпартања" по овом терену високих званичника са Запада и Истока, па у приличној мери и из Турске, некако се балканским народима стално намешта позиција "ђака понављача", а таквом је готово свеједно на коју ће страну бити неутралан.

Јер, неко ће ту од "великих" увек бити незадовољан, што је сасвим довољно да све наше годишњице и значајни датуми буду обогаћени њиховим подстицањем, а нечијим олаким прихватањем да "комшији цркне крава".

Па, још ако је српска - тим боље.

(Тањуг)