Анализа - УС опен: Јанков Њујорк, Ана на раскрсници, Томић и српскохрватски...

“Најгори период био је када сам четири месеца провео у кревету – нисам могао да ходам ни на штакама, ни у колицима, никако“.

Тенис 31.08.2016 | 13:15 Упркос томе што је у том периоду мрзео тенис, љубав према игри и жеља за померањем сопствених граница терала га је напред и сада је Јанко Типсаревић дочекао први крупни корак на свом путу повратка – победио је четвртфиналисту Вимблдона Сема Кверија са 3-1 у сетовима.

Био је то први Јанков први Грен слем тријумф још од 2013. године и прикладно је што се догодио баш у Њујорку. Два пута је ту играо четвртфинале, а они загриженији са жалом се сећају 2012. године – водио је Типсаревић са 4-1 и 0:30 у петом сету меча са Давидом Ферером, али није успео.

Упркос том поразу, УС опен остаје Јанков најуспешнији Грен слем турнир, а сада се то још једном потврдило.

“Кључна је подлога – бржи бетон који мени највише одговара јер могу да користим брз први сервис, а до изражаја долази и мој равни бекхенд, који је продоран са обе стране. Лопта не остаје високо и биваш награђен ако играш агресивно“, објашњава Јанко.

Охрабрује чињеница да је српски тенисер био физички спремнији од противника, што је на крају добрим делом и одлучило победника, а било је очигледно и да се Јанко одлично креће и да му је дефанзива на високом нивоу.

Велике заслуге за то припадају професору Душку Илићу, са којим Типсаревић интензивно ради у последњих месеца дана.

“Радили смо и раније у краћим интервалима, а он ми је стално говорио да има план како да ме доведе у ’тип-топ’ стање, како он каже и сада смо на правом путу. Економичност у кретању била је мој највећи проблем – оно је раније било сувише на мишиће и то ми је одузимало много енергије. Вежбамо што је више могуће да будем бржи и агилнији по терену, онда ћу заиста моћи да ставим у функцију форхенде и бекхенде“.

Професор Илић на Факултету спорта и физичког васпитања држи предмет ’Биомеханика и моторна контрола’, а у спорту је двадесетак година.

“Није довољно само гледати и рећи: ’Овако се Новак креће, хајдемо ми тако’. Биомеханика у тенису је наука о коришћењу подлоге у сопствену корист за боље кретање, добар пример било је кретање Николаја Давиденка. У последњих неколико гемова овог меча , када сам и ја био врло уморан, већ сам осетио да неке од вежби које радимо аутоматски долазе и да се тако постављам на терену, што ме чини посебно срећним“.

Јанко јесте избацио носиоца, али награда није богзна каква, 39. тенисер света Пабло Карењо Буста, који је у форми каријере, прошле недеље освојио је титулу у Винстон-Сејлему. Главно оружје Шпанца јесте форхенд, али Јанко делује спремно и жели да ухвати залет.

“Имаћу снаге, него шта“, одговорио је на наше питање уз израз лица који је сугерисао да је спреман, и психички и физички.

Дан није почео обећавајуће, Ана је изгубила од 89. играчице света Денизе Алертове, у последње три године у Њујорку добила је само један меч. Прошле сезоне у ово време била је седма на свету, а сада није у првих 30 – када и како је почео пад?

“Имала сам неколико пехова – после Дубаија, таман када сам се захуктала, морала сам да примим ињекцију у колено и буквално нисам могла да ходам. Нисам тренирала и форма ми је пала, али то нико није знао јер ја не волим да причам о томе – ако сам на турниру, желим да дам све од себе“, каже видно утучена Ивановићева и додаје:

“Када ниси спреман, онда падне самопоуздање – изгубила сам неколико мечева које је требало да добијем. После Индијан Велса и Мајамија сам доста тренирала, четири особе путовале су са мном, тако ми много ово тешко пада“.

Четири-пет пута на конференцији Ана је поновила да јој је криво што се њен вредан рад не види у резултатима, али сада је логично да се размишља и шта даље. Током каријере Ана је сарађивала са 11 тренера, а чини се да Најџел Сирс у свом другом мандату има највећи кредит. Ипак...

“Јесам, размишљала сам о променама у тиму, али прво морам да залечим зглоб јер се опет јавила упала. Почело је на трави још, смирило се после, али се пред Синсинати опет погоршало – консултоваћу се са докторима и можда чак будем морала да идем на операцију, не могу ни да спустим руку“.

У покушају да лоцира проблем у игри, Ана се консултовала и са психолозима, али каже да то не доноси увек жељени исход.

“Прилично је тешко разумети потпуно кроз шта ми пролазимо на терену – све се дешава у оку јавности и то није нимало лако, девојке другачије то доживљавају“, образлаже Ана и као да покушава да пронађе адекватне речи да одговори на наше питање које су то емоције које је спутавају:

“Ма колико да добро тренираш, мечеви су друга прича. Сада тренирам три пута више него 2014, али играм доста мање мечева и све се мења – турнир је потпуно другачији осећај и то ми се мота по глави за време меча. Ту су и разна очекивања, притисак ’шта ако ми ранг падне или не одбраним бодове’... Много је фактора и морам мало да станем са стране и да видим како даље“.

А одређена питања себи ће поставити и Александра Крунић, која је у дуелу са Никол Гибс узела само један гем, да би после изјавила да “први пут не зна ни шта се десило на терену“.

Још имамо представницу у синглу, пошто је Јелена Јанковић савладала Дуке Марињо – ЈЈ је била усхићена због победе, али више због тога што напокон може да игра после бројних проблема са повредама.

“Важно ми је да сам на терену, а не у ординацији, и да могу да трчим и да се борим“, рекла је Јелена и додала да мора да игра агресивно у мечу друге рунде са Карлом Суарес Наваро.

Највећу драму приредио нам је Виктор Троицки на терену број 14 на којем је атмосфера подсећала на Дејвис куп – гласнију подршку имао је Раду Албот, али навијачи Молдавца на крају се нису радовали, већ је Виктор показивао стиснуту песницу у њиховом правцу.

Троицки је пред новинаре дошао зајапурен и приметно уморан. Јеси ли жив? “Једва, преживљавам“. Није Виктору први пут да је у таквој ситуацији и моментално је прионуо на опоравак.

“Одмах после меча сам добро јео – узео сам пасту због угљених хидрата, а изузетно је важна и хидратација, тј. пића за опоравак у већим количинама. Ишао сам и на дугачку масажу, доста времена провео сам и у истезању, а претходно сам био у леденој купки – овде је она баш хладна, али издржао сам 14 минута и боље се осећам“, објашњава Виктор процес регенерације мишића и додаје:

“Још једном ћу јести, а онда следи оно најважније – сан. Надам се да ћу успети да у континуитету јер је због умора то некада проблем после оваквих мечева. Ако успем десет сати да одспавам, то би било идеално, али било би добро да ухватим осам-девет сати“.

Цртице из Њујорка

- Комплекс Флашинг Медоуза одлично је повезан – нпр, са врха степеница код терена на западној капији сасвим солидно можете да видите шта се догађа на четири игралишта за тренинг, као и на теренима 4, 5 и 6. Нашавши се на том месту у понедељак, истовремено сам гледао Надала, Монфиса и сестре Вилијамс на тренингу, као и мечеве Гаскеа, Андрее Петковић и Белучи – Кузњецов. Такође, са степеништа Грендстенда можете да се окренете и да гледате још два терена.

- Кетрин Сиси Белис, Американка која је 2014. са 15 година победила Доминику Цибулкову, сада је поново у другој рунди. Сиси има интересантну рутину – после сваког меча излази опет на терен и још 30-45 минута ради на својој игри. “То нема везе са исходом меча. Идем и тренирам, осим ако не лежим мртва уморна на земљи, а то се још није десило, тако да...“, казала је уз осмех малда Белис.

- Јанко Типсаревић и Хуан Мартин дел Потро иза себе имају дуге и болне године, па је и логично да се одлично разумеју. “На тренингу на Вимблдону више смо разговарали него што смо играли. Обојица смо имали по три операције, обојици се то десило кад смо били у налету – стално смо прекидали један другога и причали о ономе што нам је пролазило кроз главу, о тренуцима туге и депресије и како нисмо видели светло на крају тунела“.

- Бернард Томић са Ивом Карловићем загревао се за меч са Дамиром Џумхуром – и да је хтео, Бернард вероватно не би нашао израженији контраст у стилу игре. Како је приметио један колега: “У Томићевом свету, можда то има смисла“. У реалном свету изгледа да нема, Бернард је изгубио, а стигао је и да размени увреде са једним од гледалаца.

Осим тога, Томић је имао проблема и на супротној страни. “Говорили су ми негативне ствари, на мом језику, на српскохрватском. Моја мајка је Босанка – српски, хрватски, босански, то је све исто. Ипак, они су ми се извинили и чак су почели да навијају за мене у четвртом сету, било је лепо и то видети“, објаснио је Бернард.

- Фабио Фоњини у пет сетова је избацио Тејмураза Габашвилија, а током меча Италијан се жалио на то да Рус прегласно стење. “Чак ни Азаренка није тако гласна“, казао је судији.

Извор: Б92