Штефанек: Борио сам се за себе и Србију!

Српски рвач Давор Штефанек одушевио је нацију на Играма у Рију и покренуо остатак српске екипе.

Остали спортови 29.08.2016 | 20:15 Штефанек је најављивао да иде на медаљу у Бразилу и на крају је то и остварио освојивши злато, у том тренутку друго у историји наше земље.

У интервјуу за Б92 Штефанек је говорио о великом успеху који је направио у Бразилу, али и плановима за будућност.

„Увек сам говорио, спорт је чудна ствар, можеш да будеш први, а можеш и да испаднеш у првом колу. Ја сам обећао медаљу, али нисам обећао златну. Рекао сам да бих волео да буде златна. Ставио сам терет на себе и мени је то помогло у припремама за Олимпијске игре. Знао сам шта ми је у глави, не шта сам другима обећао, него шта сам ја желео.“

За разлику од многих спортиста, Штефанек је од старта свесно на себе ставио притисак најавивши медаљу.

„Био сам миран. Ја не волим пуно да причам, то сам и рекао, ја не причам, ја радим. Шта год да сам до сада рекао то сам и испунио. Реалан сам, мислим да сам био реалан, што се и доказало. Хвала Богу испало је добро, могло је и да крене лоше. Био сам максимално концентрисан. Било је тешко када је испао Новак, када су испали стрелци, пре мене су и у тимским спортовима били не тако добри резултати. Ја сам био концентрисан на себе, једино што сам успео да испратим био је џудиста Александар Кукољ кога сам отишао да гледам.“

Србија је Игре завршила са одличних осам медаља, али тако није изгледало на почетку такмичења. Управо је Штефанек, по признању многих, покренуо Србију у Бразилу.

„Ја не волим то да говорим, мада многи људи и многи спортисти кажу да сам ја пробио лед. Драго ми је што људи тако мисле. Када сам победио рекао сам да се надам да ће покренути лавина медаља. Хвала Богу јесте, покренула се. Ја сам после пратио остале спортисте, чим сам слетео у Париз погледао сам како је Ивана Шпановић прошла, гледао сам Тијану Богдановић, како су играли кошаркаши и кошаркашице... Било ми је јако драго, ево и сада сам се најежио на те њихове резултате. Капа доле свима и велико им хвала што су нас изненадили. Ја сам отишао тамо због себе првенствено да се рвем, због државе, да се борим за Србију. Када сам победио узео сам пешкир у бојама Србије, да покажем свима како смо ми спортска нација.“

Од малих ногу Штефанек је велики борац. Каже да велику захвалност за све дугује родитељима и брату.

„Имао сам епилепсију, носио сам велику диоптрију, имао сам операцију очију... Тада сам једноставно покушао да живим нормално и да уопште не обраћам пажњу на то. Можда ми је то и помогло у животу, морао сам да се борим за неке ствари и научио сам да је живот једна велика борба. Хвала мојим родитељима, хвала мом брату, они су увек били уз мене, подржавали су ме без обзира на ту болест. Ја то њима не могу да заборавим.“

Један је од ретхик спортиста који су два пута доживели да се попуну на балкон испред Скупштине. Најављује и трећи балкон, али овога пута у улози тренера.

„Могу да обећам да се видимо после Токија и да ћу бити у улози тренера. Надам се да ћемо се и тада видети на балкону.“

Извор: Б92