Емотивна исповијест Петра Божовића

Петар Божовић је постао први глумац који је именован за почасног грађанина Ниша, а то признање и печат града уручени су му прексиноћ на Филмским сусретима.

Забава 27.08.2016 | 13:47 Много глумаца је за 51 годину посјетило Фестивал глумачких остварења у Нишу, али је Пера Божовић један од оних глумачких доајена који воле Филмске сусрете и Ниш. Нишлије то знају и осјећају, тако да је било логично да баш он постане први глумац почасни Нишлија.

Божовић је прије пет година на Тврђави у Нишу понео најпрестижнију глумачку награду у Србији - постао је лауреат признања „Павле Вуисић” за изузетан допринос српској кинематографији.

Публика на Љетној позорници поздравила је громогласним аплаузом Перу Божовића, који је на бину почео да излази и пре него што су га водитељи најавили. Онако полако ходајући уз штап и са обавезним шеширом изашао је да прими награду и да се поклони публици.

"Одавно долазим на Филмске сусрете и заиста волим фестивал и град. Долазио сам на фестивал сваки пут кад сам могао, и имао филм. На срећу, често сам имао филмове, тако да сам стално гостовао на Филмским сусретима", рекао је кроз осмијех први глумац почасни Нишлија.

Божовић је додао да је пресрећан што је добио ову награду и кроз смијех рекао да „признања никад не мањкају”.
"Награде никад нису наодмет. Драге су ми посебно оне које сам добијао у Нишу. Испричаћу вам један догађај са мог првог гостовања на филмском фестивалу. На мојим првим Филмским сусретима доживио нешто јако лијепо што нисам никад заборавио. Једне вечери моји другари глумци Јосиф Татић, Фарук Беголи и ја смо мало више славили и попили, И заспали смо у башти једне кафане.

Ујутру нас је нашла Кева, Драгица Мандић, власница кафане. Одмах нам је рекла да ће да нам скува чорбу да се опоравимо. Мајку нисам никад имао, али сам тада осјетио шта значи имати кеву. И много пута послије тога сам осјетио такву љубав у Нишу", испричао је Божовић нишкој публици, која га је опет наградила великим аплаузом.

Пера Божовић је тумачио улогу краља клошара у „Смрдљивој бајци”, а кроз шалу је рекао да очекује да му направе споменик за клошаре.
"Играо сам анонимног клошара, сад сам унапређен у краља клошара, и сад једино могу да ми подигну споменик. Овај филм, који има емотивни ризик због Жарка Лаушевића, метафора је свијета у коме живимо. Мој лик је трагедија интелектуалне елите која не постоји. Умни људи, факултетска интелигенција је дотјерана дотле да је боље рецитовати Дантеа на ђубришту него предавати га у школи, јер га тамо нико не разумије", рекао је Пера Божовић.


Извор: Курир