Чињенице о Марсу које сигурно нисте знали

Од како је НАСА објавила постојање текуће воде на Марсу, открило се још неколико чињеница о нашем Црвеном ‘комшији’ које нису познате широј јавности.

Занимљивости 26.08.2016 | 09:39 Марс има импактно стакло које може садржати трагове древног живота

Насин сателит за извиђање Марса открио је налазишта импакт стакла у неколико кратера на Црвеној планети. 2014. године научник Питер Шулц (Петер Сцхулз) отркио је слично импакт стакло у Аргентини које је очувало биљне материје и органске молекуле.

Комете доносе праву пустош на Марсовој магнетосфери

Како се приближава планети, магнетно поље комете се интензивира, тако да Марсова магнетосфера, која је јако слаба, остаје у потпуном хаосу.

Марс има ‘Мохиканца’

Ова ‘фризура’ настаје тако што електрично поље, које стварају соларни ветар и Короналне експлозије, може да усмери наелектрисане честице у оба пола. Ово ствара поље јона које подсећа на такозвану Мохиканац фризуру.

Усеви који би могли да расту на Марсу

Ако ће људи икада насељавати Марс, онда ће морати да се смисле начини исхране колониста на Црвеној планети. Према научницима, већ постоје усеви четири врсте поврћа и житарица који би требало да могу да расту на Марсу. То су парадајз, ротквице, пиринач и грашак.

Насин Сателит је снимио регион комплексних дина које подсећају на тачкице и цртице типичним за Морзеову азбуку

Научници сматрају да су оближње депресије ограничиле количину песка за формирање дина, што је довело до њиховог необичног облика. Дине ‘цртице’ су формиране ветровима који дувају под правим угловима у оба правца, креирајући њихов линеаран облик. ‘Тачкице’ су за научнике још увек мистерија. Оне се појављују када нешто прекине формирање линеарних дина. Они не могу са сигурношћу да кажу шта је то ‘нешто’ и надају се да ће даљим истраживањем потпуно открити процес формирања ових дина.



Некада је био Бела планета

Истражен регион Црвене планете садржи високу концентрацију сицилијум-диоксида и то до 90 одсто у неким стенама. Научници су били изненађени и присуством минерала тридимита, који је јако ретка појава на земљи. Помоћу 2Д попречног пресека графичког снимка планете, научници су открили да је на Марсу, пре 370.000 година билоледено доба, још екстремније од оног на планети Земљи, као и да се следеће очекује за 150.000 година.

Постојање активних вулкана и океана?

Присуство минерала тридимит указује да је раније на Марсу било активних вулкана. Према новим истраживањима, ерупције вулкана су се догађале испод леда и биле су толико јаке да су пробијале дебели слој леда. Научници и даље дебатују око тога да ли је на Црвеној планети некада било океана. Пронађени остаци некадашње обале указују на постојање океана, као и огромних цунамија који својом јачином не могу да се мере са онима на Земљи. Било да је океан или не, научници се слажу да је на Марсу је било више воде него у целом Северном Леденом океану.

(Листверсе.цом)