Проститутка сам, зато муж и ја плачемо ноћу

Касирка у једном од великих београдских трговинских ланаца каже да са платом не може да изађе на крај, муж јој је инвалид, син тек кренуо у школу и морала је да нађе "додатни посао".

Босна и Херцеговина 26.08.2016 | 08:46 У потресној исповести Зорица М. (32) каже да не види други начин за преживљавање осим овог који је, силом прилика, одабрала.

Притом, каже она, њен муж зна чиме се бави у вечерњим сатима и затвара очи јер је и он свестан да другог излаза нема!

"Не радим то зато што волим, или зато што у животу желим бесна кола, бунде, накит… Бавим се проституцијом због сина и мужа, то нам је једини начин да преживимо", каже Зорица.

Она додаје да је њен живот постао пакао када се њен муж повредио на раду и морао да оде у инвалидску пензију.

"Пао је са скеле, повредио кичму и сву уштеђевину коју смо имали потрошили смо да га макар вратимо на ноге", прича она и додаје:

"До тада смо сасвим лепо живели, скромно, али могло се. Били смо срећни. А онда је дошла беда. И ја сам изгубила посао у једној државној фирми која је отишла у стечај и морала сам да радим све и свашта, док се нисам запослила као касирка у једном хипермаркету."

Тамо је, каже, сазнала да постоји начин за додатну зараду.

"Једна колегиница, такође млада жена, после неколико месеци познанства признала ми је да повремено има сусрете с мушкарцима после посла и да тако допуњава кућни буџет. Била сам шокирана кад ми је то испричала. Али, црв се увукао у главу. У то време били смо у озбиљном проблему. У изнајмљеном стану, са гомилом дугова, малим дететом и лековима које је требало куповати за мужа. Одлучила сам да њему све испричам и потражим савет."

На њено изненађење, муж се сложио са идејом!



"Заједно смо плакали целу ноћ. И питали себе како смо дошли у ту ситуацију. Онда сам обрисала сузе и сутрадан тој колегиници рекла да ми пребаци неког свог "клијента" ако нема времена. И тако је почело."

Данас, каже Зорица, има десетак мушкараца са којима се редовно виђа и живот ње и њене породице се, барем у материјалном смислу, променио на боље.

"Јесте, стидим се, мука ми је, не уживам, али тим мушкарцима пружам све што траже, јер су за то платили. И стално у глави имам зашто то радим. Кад се извучемо из дугова престаћу. Тражим бољи посао, али тешко је. Нико неће да прими "самохрану" мајку на неки бољи и боље плаћен посао. Мој муж је најбољи на свету. Никад ме не пита ништа. Ни где сам ни са ким сам била. Само понекад заједно плачемо. Касно ноћу, да нас не види дете"

(балканспресс)
Фото: Профимедиа