Анализа: Шта чека Партизан у Лиги шампиона?!

Представљамо противнике црно-белих у европском такмичењу...

Кошарка 26.08.2016 | 23:45 После много перипетија, претњи суспензијама и казнама, кошаркашки клуб Партизан одустао је од Еврокупа и одлучио да игра ФИБА Лигу шампиона, ново такмичење које би у догледно време, према планове светске организације, требало да постане најбоље на континенту.

У овом тренутку је то такмичења далеко од зацртаних циљева, али са екипама које су одустале у међувремену од Еврокупа ипак добија додатно на тежини.

Београдски црно-бели, одлуком организатора, смештени су на крају у Е групу, у којој ће се још такмичити грчки АЕК, турски Бешикташ, пољска Зелена Гора, италијански Динамо Сасари, белгијски Шарлроа, мађарски Солнок и немачки Олденбург.

Са неким од њих кроз историју црно-бели су већ водили дуеле, против неких ће играти први пут, али сви су у овом тренутку противници за респект с обзиром на ситуацију у којој се екипа Партизана налази. 

Ипак, да кренемо редом.

АЕК 

Атински клуб већ деценију и по гледа у леђа великим градским ривалима Панатинаикосу и Олимпијакосу. Двоглави црно-жути орао гладан је трофеја и било каквог успеха у Европи, а ради се о клубу који је умео да прави озбиљне резултате на Старом континенту. Ради се о клубу који је три пута играо Фајнал фор Евролиге, а 1998. године је изгубио од Киндера у мечу за титулу. Овај клуб има два трофеја у Купу Сапорте.

Овог лета редове АЕК-а појачали су доскорашњи плејмејкер Мега Лекса Никола Ивановић, Американци Мајк Диксон, Џавад Вилијамс и Џош Овенс. Стигли су и Костас Василијадис, односно Ларенцакис Јанулис. Одраније су ту нама добро познати Малик Херстон, Душан Шакота и Милан Милошевић.

АЕК и Партизан су се састајали већ у прошлости и то чак у пет сезона. Први пут снаге су одмерили у сезони 1977/1978 у Купу Радивоја Кораћа, Партизан је славио са 93:78 и 99:88, на крају су црно-бели и освојили то међународно такмичење. Укрстили су копља и тачно 20 година касније, АЕК је славио у Београду са 73:71, а Партизан у Атини са 76:68. Обе екипе су касније завршиле на Фајнал фору. 

Нови окршај два клуба имала су већ следеће сезоне у Купу Рајмунда Сапорте. Овога пута су домаћини били успешни. У Београду је било 87:82 за црно-беле, а у Атини 71:62 за АЕК. Уследила су два евролигашка дуела у сезони 2001/2002 у која је оба пута тријумфовао грчки клуб са 106:70 и 74:69. Две године касније опет у Евролиги, овога пута Партизан у Београду тријумфује са 78:71, а у Атини губи са 95:92.

БЕШИКТАШ

Попут атинског АЕК-а, ни Бешикташ у последње време не може да држи корак с финансијски и логистички много јачим градским ривалима, Фенербахчеом, Ефесом и Галатасарајем, па је Лига шампиона била логичан избор за овај клуб. Бешикташ је до сада само два пута освајао титулу првака у Турској, а највећи континентални успех забележио је пре четири године када је освојио ФИБА Еврочеленџ куп.

Традиционално, како то већ бива у Турској, Управа је екипу попунила Американцима. Током лета су стигли Мајкл Рол, Мајкл Томпсон, Кајл Вимс и прва звезда Ди Џеј Стробери, а ту је и Ерл Кларк. Бешикташ су појачала и тројица турских играча, Сертач Санли, Еркан Вејселоглуи Сафак Еџе. Ипак, највеће појачање истанбулски Орлови добили су на клупи, јер је за тренера ангажован бивши репрезентативац Уфук Сариџа који је 2015. године са Каршијаком освојио титулу првака Турске.

Када су у питању међусобни дуели с Партизаном у континенталним такмичењима, састали су се само у сезони 2012/2013 и то у Евролиги. Бешикташ је у Истанбулу победио са 81:65, док је у Београду тријумфовао Партизан са 87:72. 

ЗЕЛЕНА ГОРА

Стижемо и до пољског шампиона Зелене Горе из истоименог места на западу те земље. Нема превише искуства ова екипа у европским такмичењима и тек у последњих неколико година засела је на сам врх пољске клупске кошарке. Током лета у Зелену Гору је стигао бивши плеј Задра и Цибоне, Американац Џејмс Флоренс, као и његови земљаци Армани Мур иЏулијан Вон. Дошли су и Томас Келати, односно Украјинац Игор Зајцев. Одраније је ту Црногорац Немања Ђуришић, као и искусни Пољаци Адам Хричанијук и Лукас Кошарек. Тренер је стари знанац, Словенац Сашо Филиповски.

До сада се Партизан није састајао са Зеленом Гором, а последњи дуеле против једног пољског шампиона, Прокома, црно-бели су имали у сезони 2010/11. Тада је оба пута славио српски шампион, у Пољској је било 69:62, а у београдском Пиониру само 61:59. 

ДИНАМО САСАРИ

Италијански клуб такође спада у категорију повремених евролигаша, а до Лиге шампиона је, попут Партизана и АЕК-а, дошао заобилазним путем. Морали су претходно челници клуба са Сардиније да одустану од такмичења у Еврокупа. Овај клуб до сада је само једном био шампион Италије, а поред тога има и два трофеја националног купа. 

Што се навијача у Србији тиче, вест лета била је да је бивши репрезентативац Душко Савановићпотписао за овај клуб и требало би да представљу једну од ударних игала екипе тренераФедерика Паскинија. Ту су и Американци Даријус Џонсон-Одом, Тревор Лејси и Џош Картер. Плејмејкер је Хрват Рок Стипчевић, а ваља истаћи и Литванца Таутвидаса Лидеку. Част италијанске кошарке бране Ђакомо Девеки, Лоренцо Дерколе, Брајан Сакети и Дијего Моналди.

Партизан и Динамо Сасари се никада до сада нису састајали у европским такмичењима, али су два бивша играча црно-белих после Београда отишли на Сардинију – Дру Гордон и Џош Акојон.

ЛУДВИГСБУРГ 

Немачки клуб свакако је један од мање атрактивних тимова у овој групи. Ради се о клубу основаном 1960. године који нема ниједан трофеј у својим витринама. Највећи успех до сада Лудвигсбург је остварио у сезони 2006/2007 када је догурао до финала плеј-офа Бундеслиге. Али тада је тријумфовао Бамберг. 

У саставу Лудвигсбурга има чак шесторица америчких кошаркаша. То су Келвин Мартин,Алекс, Руф, Вес Васпун, Ентони Гил, Дејвид Гонзалвес и Џек Кули. Управо је Кули и најпознатије име, а прошле сезоне играо је за Уникаху из Малаге. Остатак играчког кадра чине Немци, односно натурализовани играчи са немачким пасошима. Као и када је случај са Сасаријем, Партизан се до сада није састајао са Лудвигсбургом. Једина додирна тачка са Србијом, условно речено, чињеница да је Британац Метју Еменинг по одласку из крагујевачког Радничког у јесен 2014. године одиграо пет утакмица за Лудвигсбург. 

ШАРЛРОА

Спиру Шарлроа је један од најтрофејнијих белгијских кошаркашких клубова. Има 10 титула националног шампиона, а пет пута је освајао и белгијски куп. Овај клуб се у европским такмичењима до сада и није баш прославио, додуше, пре десетак година је у Еврокупу побеђивао екипе попут ФМП-а из Железника и подгоричке Будућности.

У клуб су током летње паузе стигла тројица Американаца, Ди Џеј Ричардсон, Дарел Херис иАдам Кемп. Из италијанског Пезара дошао је и Јамајканац Џевон Шепард, а дрес овог клуба задужио је и босанско-херцеговачки интернационалац Харис Делалић. Домаћу играчку осовину Шарлроа чине Максим Годо, Александре Либерт и Кевин Тумба. Шарлроа и Партизан се нису састајали до сада.

СОЛНОК

Најбољи мађарски клуб стари је знанац и Партизана, али и свих осталих екипа с ових простора које се такмиче у Јадранској лиги. Солнок је седмоструки првак Мађарске, а има и шест трофеја националног купа. 

Ове сезоне редове Солнока из подгоричке Будућности појачао је Алекса Поповић, а дошли су и амерички интернационалци Трој Барнис и Џејмс Кини, односно Канађанин Рајан Рајт и бивши кошаркаш Хемофарма Милош Борисов. Када су у питању домаћи играчи, прва звезда без дилеме је Давид Војвода.

Партизан је до сада шест пута играо са Солноком у Јадранској лиги и има скор од четири победе и два пораза, оба у Мађарској. Занимљиво, два клуба састала су се и у евролигашким квалификацијама у сезони 1991/1992, оба пута је славио Партизан, а све се завршило освајањем титуле континенталног првака у Истанбулу.

Извор: моззартспорт