Трују нас пестицидима који изазивају рак

У Србији се пољопривредни производи прскају недовољно испитаним пестицидима, сумњивог квалитета, од којих многи изазивају неплодност и рак, а у земљи се задржавају и по 20 година.

Србија 23.08.2016 | 22:20 Драгана Димитријевић, извршна директорка Удружења иностраних произвођача средстава за заштиту биља "Сецпа" тврди да се око 50 одсто биљака прска тим пестицидима за које се не зна какве токсиколошке последице имају по околину, здравље људи и животиња.

Закон из 1998. године

"Сада имамо преко 1.000 регистрованих средстава за заштиту биља. Скоро 45 одсто њих су потенцијално ризични за здравље људи и животиња, јер су регистровани без комплетне токсиколошке документације. Такви препарати су јефтинији, а у Европској унији не би могли да се користе. Ипак, у Србији је то могуће јер је на снази Закон о средствима за заштиту биља још из 1998. године, чији су критеријуми много блажи", упозорава Димитријевић.

Она објашњава да се у Европи пестициди испитују десет година пре него што почну да се користи.



Црно тржиште
У Србији се пестициди купују на црном тржишту, због беспарице истим препаратом се прскају и воће и поврће, а користе без савета агронома. Неретко се користе и пестициди који су у другим земљама забрањени, попут “фурадана”, “креозана” и препарата на бази неоникотиноида, од којих највише страдају птице, пчеле и дивље животиње.

Ти пестициди могу да узрокују неплодност, рак дојке, умор и разарају ендокрини систем. Најчешће се набављају нелегалним токовима, преко интернета из Турске, азијских земаља.

Од последица пестицида годишње у свету умре 200.000 људи, а најдуже се задржавају у јагодама, јабукама, грожђу, бресквама, трешњама, малинама, спанаћу, паприкама, краставцима, зеленој салати и шаргарепи.



"И даље неки пољопривредници мажу семена сунцокрета, кукуруза, шећерне репе забрањеним препаратима да би заштитили биљке у фази клијања. У неким домаћинствима још увек постоје залихе, док други до ових препарата долазе куповином у сеоским апотекама и продавницама које су их увезле на црно", каже Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

3,5 кг пестицида по глави становника

Према подацима овог друштва, у нашој земљи се користи око 3,5 килограма пестицида по глави становника.

"То је и превише. Због ових отрова у претходних пет година страдало је око 60 орлова белорепана, који су у Србији заштићени. Пре три године читаво јато ждралова је угинуло, а неке од тих птица дошло је из Финске. Дешавало се да на неким локацијама да затекнемо и по 20 угинулих срндаћа, јер они долазе и једу у чопорима. Међутим, ови препарати опасни су и по људе, јер се токсини задржавају у плодовима воћа и житарицама, а отров доспева и у земљиште и воду које користимо", истиче Ружић.



Редовна контрола

У Управи за заштиту биља "Блицу" је речено да фитосанитарна инспекција врши редовне контроле промета средстава за заштиту биља у пољопривредним апотекама, као и употребу средстава за заштиту биља код пољопривредних произвођача, али да у досадашњим контролама није утврђено да је у промету затечено средство за заштиту биља креозан. Такође контролом документације о употреби средстава за заштиту биља код пољопривредних произвођача није утврђено да се исто примењује.

Проблем, јер нисмо у Европској унији

У Министартву пољопривреде објашњавају да изменом и допуном постојећег Закона о средствима за заштиту биља желе да унапреде рад у смислу приближавања стандардима који важе у ЕУ, а то подразумева већу могућност очувања здравља људи и животне средине.

"Главни проблем у поступку усаглашавања националног законодавства са законодавством ЕУ је чињеница да Србија још није члан ЕУ, па из тих разлога је усаглашавање поступно, како би када постанемо пуноправан члан, наше законодавство било у потпуности усклађено са регулативама и директивама Европске уније", кажу у Министартву.

Објашњавају да сва средства за заштиту биља која се стављају у промет садрже активну супстанцу, односно основну супстанцу уписану у Листу одобрених супстанци и прошла су исту процедуру регистрације у складу са важећим Законом наше земље.

Листа одобрених супстанци доноси се у складу са прописима Европске уније. Да не би дошло до токсичности и претње по људско здравље врло је важно и да се пољопривредни произвођачи приликом примене средстава за заштиту биља придржавају упутства о примени, као и да поштују каренцу.

Извор: Блиц