Анализа - Звезда у Европи: Тешко, мучно, никако...!

После болног испадања из квалификација за Лигу шампиона, Црвена звезда претрпела је нови шамар отрежњења.

Фудбал 21.08.2016 | 00:00 Првак Србије ипак је после свега ушао са солидном дозом самопоуздања у двомеч са Сасуолом, шестопласираним тимом прошлогодишње Серије А.

Испоставило се тотално неоправдано и неосновано јер се већ после свега 45 минута игре могло видети колика је разлика између првог у Србији и шестог у Италији.

Домаћин је убрзо преузео контролу по старту меча, док гостима није помогла ни атмосфера коју је правило око 2.000 'Делија' – чинећи да се осећају као код куће.

За вођсто се побринуо Доменико Берарди већ у 16. минуту, мада се исто може рећи и за дефанзиву Звезде. Нова очајна реакција Дамира Кахримана, лопта која од стативе до стативе путује по линији, пре него што један од најталентованијих нападача на 'Чизми' притрчава, брже од пет играча у црвено-белом, и лагано тресе празну мреżу.

Имали су зелено-црни и раније прилику да стигну до предност, али је Дамир Кахриман успео да заустави два добра покушаја, док је у једној ситуацији гост имао и доста среће, међутим – Сасуоло је све надокнадио четири минута пре одлазак на одмор.

Као и код првог поготка, Матео Политано пробио је по левом боку, ушао ка средини и одиграо школски дупли пâс са Берардијем, а потом рутински погодио даљи угао.

Миодраг Божовић није ништа мењао на старту другог дела игре, а његова екипа заиграла је нешто агресивније и боље у наставку. Ипак, такво стање ствари није донело ништа конкретно јер су Паоло Канаваро и Франческо Ачерби без већих проблема заустављали све покушаје да се угрози гол Андрее Консиљија.

Сасуоло се лако ослободио притиска и наставио да игра као у првих 45 минута, да би после стативе и избацивања лопте с линије од стране Томаса Фибела уследио коначни нокаут у 69. минуту. Диего Фалкинели прошао је по левом крилу и послао полу високу лопту на петерац, одакле је Грегори Дефрел хвата на волеј и поставља коначан резултат.

Дамир Кахриман – И трећу европску утакмицу у низу примио је гол који голман црвено-белих, као и уосталом ниједан чувар мреже екипе која жели да игра Европу, не би смео себи да дозволи. Лоше је проценио путању траљавог шута са ивице казненог мислећи да он иде поред стативе, ухвативши и своју одбрану на 'кривој' нози, и домаћин је повео. У остатку сусрета, као и пре првог гола, био је коректан у интервенцијама, иако га ни саиграчи одмах испред њега нису превише штедели, али се стиче утисак да је управо први погодак значајно утицао на ток и ритам меча. Код преостала два ништа није могао са уради.

Милош Цветковић – Момак који је на Маракану стигао као друга опција за десног бека поново је дао све од себе. Трудио се колико је могао и колико уме, али је евидентно да то није довољно за озбиљнији резултат на Старом континенту. Покушао је неколико пута да помогне Моучеу у фази напада, док овом није падало напамет да му помогне у одбрани, али без превише успеха. Великих проблема имао је са играчем утакмице Матеом Политаном, од кога је у већини случајева стајао 'прешироко'.

Томас Фибел – Високи момак са Гвадалупеа наставио је и у Редјо Емилији да исказује своје слабости. Слаба кординација, из које долази до лошег постављања, неодлучност у моментима када лопта треба да се одузме ривалу или избаци из опасне зоне. Опет, с друге стране, није ни он у потпуности крив што се после 'седам дана' у клубу очекује да буде носилац задње линије, а свакако да удела у свему има и чињеница да сваки сусрет игра са другим партнером. Све у свему, чини се да не поседује квалитет који се од њега очекивао.

Дамијан Ле Талек – Навијачи су добили оно што су тражили. Француски универзалац заиграо је на позицији штопера, али се и то решење испоставило као недовољно за бољитак и жељени резултат. Осим кикса приликом грађења лопте, недуго после водећег гола домаћина, није превише грешио. Међутим, није се превише ни истакао. Утопио се у сивило комплетног тима, што се могло видети кроз неколико 'испадања' у последњој трећини меча. Ипак, екипа је тада већ била у тоталном нокдауну. Колико год био свестран, далеко је кориснији када игра уз Мичела Доналда у вези.

Михаило Ристић – Звездино дете било је најбољи појединац тима, ако после оваквог меча нешто тако и може да се каже. Упркос томе што га упорно гурају да игра на позицијама које му нису природне, код њега не можете ни да наслутите, а камо ли да чујете, да је незадовољан. Било га је на обе стране терена, буквално није стао до последњег минута. Истина, 'испао' је и он у неколико наврата, али то је некако и очекивано јер се ради о 'чистом' везисти. Миодраг Божовић рекао је после сусрета да је Звезда изгубила, али да је добила Ристића... Звезда Михаила 'има' јако дуго и њен је продукт, а довољно је погледати колико је асистенција забележио као леви бек и не би ти превише паметан па закључити колико би био од користи на својој природној позицији.

Мичел Доналд – Уз капитена Катаија сигурно најважнији фактор за игру екипе. Као што смо писали и раније, када он не игра - не игра ни Звезда. Нажалост, тако је било на стадиону 'Мапеи'. У двомечу против Лудогореца, као и окршајима против Ла Валете, био је сјајан, шта више - директно је кројио судбину свог тима. Овога пута био је далеко од свог нивоа, превише нетачних додавања и некарактеристично много изгубљених дуела на средини терена.

Марко Полетановић – У претходних неколико мечева у националном шампионату показао је да заслужује минуте, али није успео да настави у истом ритму и у Европи. Као и Доналду, везисти ривала правили су му огромне проблеме. Остављао је превише простора у опасној зони, каснио је на удвајања и блокове, док с друге стране није био у стању да сачува лопту, али ни да сигурним пâсом дâ екипи места за 'удах'.

Пабло Моуче – Када је стигао у Београд, добар део навијача тима из Љутице Богдана био је донекле затечен. Такође, нешто слично рекла је и легенда клуба Роберт Просинечки, која га је тренирала у Кајзериспору, истакавши да је Звезда довела одличног играча. Ипак, испоставило се потпуно супротним, барем у ових неколико уводних мечева. Бивши саиграч Хуана Романа Рикелмеа и Мартина Палерма у Боки Јуниорс, односно репрезентативац Аргентине, више делује као рекреативац, пре него професионални фудбалер. На страну то што је срамно физички неспреман, момак који важи за доброг дриблера није искористио ниједну ситуацију на десном крилу, иритантно се служећи искључиво 'јачом' левом ногом, иако су готово све акције ишле 'кроз' њега. Мораће добрано да се потруди како би оправдао уложени новац, али и како би добио наклонст милионског навијачког аудиторијума - који га је 'узео' на зуб.

Џон Руис – Костариканац је у клуб стигао са истим проблемом као и Моуче - вишком килограма и мањком тренинга. Због тога је добијао дозиран број минута на терену, али је приметно да вредно ради како би се што пре вратио у оптимално физичко стање. Највише је претрчао од свих играча тима из Београда, а упутио је и једини ударац у оквир гола Андрее Консиљија, који је лако укотио његов покушај са дистанце. Добро трчање није успео да претвори у корист за екипу, која му ни сама није превише помогла, пре него што га је Срђан Плавшић заменио у 57. минуту.

Александар Катаи – Капитен најтрофејнијег српског клуба наставио је тамо где је стао прошле сезоне. Вуче екипу, буквално 'измишљајући' шансе и голове када год је то тиму потребно. Овога пута ништа није могао да уради. Тактичке замисли тренера, по којима се нашао на позицији класичне десетке потпуно су га неутралисале из меча, да би тек по уласку Плавшића и преласка на крило, где му је и место, успео да се искаже. Нажалост, све то стало је у један продор са левог крила и шут из веома тешке позиције.

Уго Виеира – Попут Катаија, ни Португалац се готово није видео на терену. Споменути Канаваро и Ачерби нису му давали простора ни да мрде, док је неколико изгледних ситуација и сâм упропастио. Најпре лоше антиципирајући простор, потом каснивши приликом пâса, односно у ситуацији када је могао да шутира са двадесетак метара. Руку на срце, за 84. минута на терену није добио ниједну 'крштену' лопту.

Срђан Плавшић – Љубимац навијача, 'Атомски мрав' напокон је добио шансу да се покаже и у међунарним такмичењима. Као и увек, много је желео и хтео, али просто није могао сâм. Трудио се, скакао у сваки ваздушни дуел, а колико му је стало могло се видети већ после осам минута на терену, када је у жару борбе преоштро стартовао и зарадио жути. Можда и престрого јер му је то био први старт.

Славољуб Срнић – У 71. минуту заменио је Пабла Моуче, али се његов сав учинак сводио на игру у дефанзиви, а не у могућности да нешто можда промени у фази напада и некако допринесе голу који би тиму улио какву такву наду.

Предраг Сикимић – За шест минута на терену и није могао да уради ништа.

Миодраг Божовић – Често може да се чује да тренери сносе одговорност и трпе критике када то чињеницама није оправдано. Међутим, овога пута је то апсолутно случај. 'Гроф' није успео тактички да спреми екипу, али ни да инструкцијама за време сусрета нешто промени. Ипак, најбоље целу ситуацију описује једна реченица црногорског стручњака са конференције за штампу – "Договорили смо се да их чекамо и играмо на контру, али су играчи одлучили да од првог минута заиграју пресинг".

Кулминација свега погрешног виђена је на конференцији за новинаре, када је Божовић себи дозволио да уђе у расправу са новинаром, а какве год околности биле – такво понашање не приличи тренеру бившег првака Европе и света.

Тачку је ставио ироничном изјавом да ће се сваком навијачу извинити појединачно... Не каже се џабе да у свакој 'шали' има пола истине, пошто су ти исти навијачи, који су увек уз клуб, прешли и по две хиљаде километара како би били од помоћи тиму. Неки од њих нису имали ни како да се врате својим кућама, распитивајући се да ли могу са неком од експедиција за Србију.

За крај, поред тога што су изгубили од екипе која је одиграла први сусрет у сезони, а Звезда десети, као и још једне потврде да са оваквом одбраном нема шта да тражи против било ког озбиљнијег противника, јесте оно што следи. То се не односи само на реванш за седам дана у Београду, када ће се чекати још једно чудо у низу, већ на одлазак најбољих појединаца у финишу прелазног рока (Катаи, Виеира...) и наставак зачараног круга негде између Суперлиге Србије и преткола евро такмичења.

Извор: Б92