ОИ - најава финала: Србија - Хрватска, какав дерби за злато!

Српски и хрватски ватерполисти у суботу, од 22.50 часова, бориће се за олимпијско злато. Хрвати се уздају у голмана Бијача, али и покретљив напад. Срби: "Уживаћемо у финалу".

Остали спортови 20.08.2016 | 00:15 Европски и светски шампион на олимпијског шампиона (субота, 22.50 часова по средњеевропском, "нашем" времену)!

Бољи завршетак ватерполо турнира на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру није могао да се замисли.

Две најбоље репрезентације, према приказаном на овом туниру. Србија се јесте "брчкала" у групној фази, али је у четвртфиналу и у полуфиналу показала сву силу. Хрвати су били нешто константнији. У свакој утакмици су дизали форми, да би у полуфиналу згромили Црну Гору (12:8).

Српски и хрватски ватерполо су изданци исте школе ватерпола - оног југословенског. Игра је базирана, пре свега, на одбрани. Тако је, рецимо, под Ратком Рудићем и играла Хрватска. Али, нешто су Хрвати променили. Много више су окренути нападу, играју ватерполо који је атрактиван за гледање.

На овом турниру одскочили су Анђело Шетка, Андро Бушље, а поготово голман Марко Бијач, који ће, по свему судећи, бити проглашен за најбољег чувара мреже. И против Црне Горе је имао неколико спектакуларних одбрана, када су сви већ "видели" лопту у голу. Уосталом, дечко је изгурао са гола Јосипа Павића, дугогодишњу неприкосновену "јединицу". То већ довољно говори о његовом квалитету. Лука Лончар је показао да израста у сјајног "сидраша". Хрвати су током турнира подигли реализацију напада са играчем више, а показали су и да одлично умеју да се бране када је стање у базену обрнуо - када имају играча мање. Против Црне Горе су играли без искусног Дамира Бурића, који је такође важна полуга. Никако се не смеју заборавити ни сјајни Сандро Сукно, али и Шпанац Ћави Гарсија, који је сада Хрват, који је донео покретљивост у нападу, додатног "вица", креативност.

Србија је у последња два меча на великим такмичењима декласирала Хрватску - у финалу Светског првенства у Казању 2015. године, "делфини" су појели "баракуде" - 11:4. Убедљиво је било и у Београду овог јануара, када је на отварању Европског првенства било чак 13:6 за Србију. То су, уједно, и два најтежа пораза Хрватске.

Хрвати су тада деловали као "група грађана", признао је то и селектор Иван Туцак, али Хрватски ватерполо савез му је дао поверење и подршку да настави да ради. Од те "групе грађана" направио је респектабилан тим, хомогену екипу, чији је квалитет испливао на површину. Дакле, то јесу исти играчи, али је другачији тим, другачије изгледа у базену.

Те две убедљиве победе, међутим, немају превелики значај за финале. Свакако, добар су темељ за самопоуздање, али ништа више од тога (а знамо да тако не размишљају ни Дејан Савић, ни остали момци). Финале олимпијског турнира у Рио де Жанеиру ће бити све само не лако и без тензија. Не тензија у смислу варница и обрачуна, али свакако притисака у главама.

Хрвати су ту у благој предности, јер већ имају златну медаљу освојену у Лондону пре четири године. Србија "тражи" олимпијско злато дуго. Многе феноменалне генерације су остајале без злата. Сјајна вест је да је коначно "прорадио" Андрија Прлаиновић, чији су голови баш недостајали. Филип Филиповић је уз помоћ, пре свих Душана Мандића, али и сјајне центарске линије Слободан Никић-Душко Пијетловић, гурао екипу, подизао је кад је било најпотребније.

У финалу сви морају да буду на висини. Онако како то они знају. И хаубице Милоша Ћука и Милана Алексића, Стефан Митровић који исплива и задржи се секунд, два изнад воде, и Фићина и Мандина левица, Прлаиновићева фанатична борбеност, али и јак шут, мирноћа капитена Живка Гоцића, да Бранислав Митровић на голу понови одличну партију из полуфинала, да се мирно и стрпљиво гради и користи играч више...

Хрвати имају велики респект према Србији. Како и да га немају кад Србија влада светским ватерполом годинама уназад. Али, и српски играчи имају респект према Хрватској.

Иако је црногорски ватерполиста Драшко Бргуљан прогнозирао убедљив тријумф Србије у финалу (мада у том тренутку Србија није ни одиграла полуфинални дуел са Италијом), не треба очекивати ништа друго него борбу до последњег атома снаге. Ватерполо спектакл!

Хајмо, момци, можете ви то!

Извор: мондо.рс