Анализа: Шта се догађа у свлачионици Звезде?!

Атмосфера међу фудбалерима црвено-белих не делује на прошлосезонску, шампионску.

Фудбал 19.08.2016 | 23:00 Лако је бити весео и причљив када све иде по плану и нижу се победе, али нема много оних који могу да задрже ведар дух и када је тешко. Уго Вијеира није један од таквих.

Спуштеног погледа и смркнутог лица изашао је из свлачионице стадиона Мапеи у Ређо Емилији, где је Црвена звезда убедљиво поражена од Сасуола у првом мечу последњег кола квалификација за Лигу Европе (0:3).

Као поред непријатеља прошао је португалски нападач поред новинара. Без да је и трепнуо на позиве да прокоментарише утакмицу.

Није то први пут да Вијеира избегава разговор са представницима медија, чак и неформалан, пошто је још на припремама у Термама Чатеж деловао генерално одсутно, удубљен у своје мисли и издвојен од саиграча, осим када је у друштву Луиса Ибањеза.

Аргентинац је, међутим, отишао у турски Трабзон, а он је и даље ту, што би управо и могло да буде разлог његовог незадовољства.

Да нешто није како треба, може се видети на терену, пошто Вијеира у уводним утакмицама сезоне није личио на једног од најбољих стрелаца тима. Пробудио се у неколико последњих мечева Суперлиге, али доведен је да прави разлику на међународној сцени, а ту у четири утакмице које је играо, још се није уписао у стрелце.

Оно што је велики проблем за стручни штаб Црвене звезде, гледајући са стране делује да Португалац није једини у тиму којем нешто смета.

Током утакмица често се могу видети гестикулације незадовољства играча у црвено-белим дресовима.Томас Фибел, Гелор Канга и Пабло Моуче, играчи су који не умеју да спутају темперамент, те често њихов савет на терену више делује као критика саиграчу.

Рећи ће неки да такве ствари нису лоше, јер показују да су играчи мотивисани и покушавају да "напале" друге, али није увек баш тако. Умеју те гестикулације да унесу нервозу у екипу, док све чешће одмахивање руком Александра Катаија показује да овај мајстор са фудбалском лоптом постаје свестан да у Звездином тиму и нема баш много оних који могу да предвиде и остваре његове замисли на терену.

Грешке приликом интервенција, које су му постале учестале, наводе на закључак да голман Дамир Кахриман има проблем са концентрацијом, а пад форме код Дамијена Ле Талека, Мичела Доналда и Славољуба Срнића у односу на прошлу сезону показује да и са играчима који су били можда и најконстантнији и најпоузданији шрафови шампионског тима, негде "шкрипи".

Генерално, делује да међу фудбалерима Црвене звезде више нема те хемије, која је дуго истицана као један од главних адута тима који се прошетао кроз Суперлигу, остваривши рекордан низ победа и највећу икад бодовну разлику у односу на "вечитог ривала" Партизан.

Зашто је тако, остаје само да нагађамо. Неко мисли да је због превеликог броја странаца, који не осећају клуб на прави начин, неко да је због лоше финансијске ситуације, неко да није направљен добар психолошки скаутинг играча... Вероватно има свега помало, а и ко зна чега још.

Без обзира на све проблеме, многи су мишљења да ће црвено-бели и ове сезоне, захваљујући играчком квалитету који поседују, лако изаћи на крај са домаћим ривалима, али шта када је реч о Европи?

Малокрвно и обесхрабљено (изузев неколико појединаца), не може се победити Сасуоло у Италији.

Видели смо то у четвртак увече, а видећемо да ли ће се ишта променити за реванш у Београду.

Пошто су шансе за промену коначног исхода минималне, на стручном штабу и клубу је да већ сада почну да размишљају како да саставе тим који ће наредног лета бити спреман да "гризе" на европској сцени, а не да се задовољава продужецима са Лудогорецом.

Јер, као што и сами умеју да помену на стадиону "Рајко Митић", Европа је огледало.

Извор: мондо.рс