Народна вјеровања на празник Преображење!

Због неких сличности са Богојављењем, Преображење се назива и летња Богојављенска ноћ

Република Српска 19.08.2016 | 08:12 Српска православна црква и верници данас славе један од осам великих Христових празника – Преображење.

Треће године своје проповеди на земљи Господ Исус је говорио својим ученицима о страдању које га чека, али и о слави која ће уследити после разапињања. Пре страдања хтео је да им делимично покаже своју божанску славу.

Кренуо је са Петром, Јаковом и Јованом на гору Тавор где се пред  њима преобразио.

“И засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост”. Појавили су се поред њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци и када су то видели ученици, почели су да се диве. Петар је тад рекао: “Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице (колибе): Теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији”.

Док је Петар још говорио, удаљили су се Мојсеј и Илија, а сјајни облак окружио је Господа и ученике, а дошао је глас из облака: “Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте”. Кад су чули овај глас ученици су пали на земљу и због страха се нису мицали све док им Господ није пришао и рекао да устану и да се не боје.



Зашто је Господ водио само тројицу ученика на Тавор, а не све? Јер Јуда, који ће га издати,  није био достојан да види божанску славу Учитеља, а Господ није хтео да њега самог остави под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.

Зашто се преобразио на гори, а не у долини? Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Пењање на висину захтева труд, а висина представља висину наших мисли, тј. богомислије.

Зашто се преобразио ноћу? Ноћ је подеснија за молитву и богомислије него дан и јер ноћ крије тамом сву земаљску красоту, а открива красоту звезданог неба.

Зашто су се појавили Мојсеј и Илија? Да се разбије јеврејска заблуда да је Христос неки од пророка. Мојсеј и Илија се јављају као Његове слуге.



Дотле је Господ много пута показао ученицима своју божанску моћ, а на Тавору им је показао Своју божанску природу. То виђење Његовог Божанства и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима да верују у Његову крајњу победу.

За Преображење се везују и многобројна народна веровања и обичаји.

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити – поспан.

Сматра се да није добро плакати на Преображање, јер ће тај плач прећи у навику.

Исто тако не ваља да људи цео дан проведу у кафани - да им не пређе у навику и да не постану распикуће.

Преображење пада у госпојинском посту који су, углавном, жене постиле, али тог дана је обичај да нико, без изузетка не мрси.

У неким крајевима у Србији на Преображење се беру лешници и преко целе године чувају за лек, кад некога заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.



Био је обичај да девојке и жене тог дана одраде од сваког женског посла помало, како би целе наредне године биле вредне.

У неким деловима Србије су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их чувају од урока.

У народу се обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.

На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода се “преображава”, тачније постаје хладнија, па није за купање.

У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.

(Телеграф.рс)