Мики Вуковић, утемељивач женске кошарке: Дјевојке гину једна за другу, то је био и остао наш адут!

После 28 година и сребра на Играма у Сеулу, нашим кошаркашицама опет се смеши медаља! Колико само емоција наврне када се сетимо те медаље из 1988. и коша Анђелије Арбутине у последњој секунди полуфинала са Аустралијом... Тренутак када кроз шуму руку постиже погодак за победу од 57:56, а легендарни Цига Васојевић и његов помоћник Михајло Вуковић скачу увис од радости крај аут-линије, припада антологији некадашње Југославије. То је Анђина, Цигина и Микијева лична карта за сва времена.

Кошарка 18.08.2016 | 18:15 Тачно 28 година касније опет је пала та Аустралија. Овога пута у четвртфиналу, и истина, тек нас вечерас чека Шпанија у борби за медаљу, али како да не повучемо паралелу? Између те две победе просто нема разлике. Потврђује то за “Блиц” и Мики Вуковић, чувени стручњак који је ударио темеље женској кошарци на овим просторима.

- Искрено, преплавиле су ме емоције. То сребро из Сеула је увек била моја опсесија... Ове девојке су учиниле да опет све прокључа у мени. Као да сам гледао исти меч. И моје девојке је красило исто заједништво, гинуле су једна за другу. И оне су, као сада Ана, Милица, Соња и остале, биле пре свега пријатељице, па тек онда саиграчице. То подиже морал, то је наш адут био и тада и сада - каже Вуковић за "Блиц".

Чувени Краљевчанин истиче да је куцнуо час да Арбутина вечерас коначно добије своју наследницу...

- Осећам да ће Ана Дабовић или Соња Петровић решити меч. Имају исти карактер као некада Арбутина. Баш смо се скоро срели и попричали о том кошу. Јесте било давно, али и даље сваки пут срце заигра. Мало људи зна да је Анђелија повредила ручни зглоб пар минута пре тога, међутим, невероватни карактер јој није дозволио да остане ван игре. Остало је историја, а време је да се испишу нове странице. Ана или Соња то могу, видим то у њима.

Вуковић је дуго радио у Шпанији и подизао тамошњу кошарку. Пред вечерашњи дуел тврди да нисмо фаворити, али да ипак можемо до финала.

- Добро познајем све Шпанкиње. Када сам дошао тамо, њихова кошарка је била на јако ниском нивоу, али то је сада други свет, увек су у прва три тима на свету. Просто су купили знање. Не треба им претити, али нема разлога ни за страх. Свом снагом, без опуштања, и можемо до финала. Сањам нову медаљу - поручује легендарни стручњак.

“Карактер, жеља, заједништво”

Вуковић важи за човека који је успео да споји мушку и женску кошарку. Створио је много играчица, рецимо Разију Мујановић, три пута најбољу у Европи, и одлично зна који је рецепт успеха.

- Овај тим красе карактер, жеља и заједништво, све што је неопходно за успех. Па погледајте само како су чувале ону 2.03 високу Аустралијанку Кембриџ, која ме је подсетила управо на Разију Мујановић. Све су помагале. Ана Дабовић и Соња Петровић су вође, а чекам да проради и моја Краљевчанка Невена Јовановић.

Марина најбољи тренер света

Легендарни Мока Славнић је јуче за „Блиц” поручио да је Марина Маљковић најбољи женски тренер на свету, а с тим се слаже и Вуковић.

- Можда сам пристрасан, јер је и њен отац Божа мој велики пријатељ, али Марини заиста скидам капу. Демонстрирала је умеће и храброст. Показала је да је мудрија од колега. Све одлуке су јој на месту. Не видим да неко ради боље од ње - истиче Вуковић.

Извор: блиц.рс