Срби не иду ни на бесплатне прегледе

Срби се не одазивају на бесплатне лекарске прегледе, иако у многим случајевима они могу да им сачувају живот.

Србија 16.08.2016 | 09:35 Тако је у већини случајева одзив на скрининг прегледе за рано откривање рака грлића материце испод 50 одсто, а у случају превентивне мамографије тај проценат је једва преко 30 одсто. Ништа боља није ситуација ни када је у питању преглед за рак дебелог црева.

Зашто су ови подаци тако поражавајући? Психотерапеути, али и лекари, као основни разлог наводе страх људи од болести.

Поставља се питање зашто грађани не одлазе на бесплатне скрининг прегледе који се организују у здравственим установама?

- Код нас је здравствена култура на веома ниском нивоу, односно о превентиви се води веома мало рачуна. То се може закључити и по навикама у исхрани, конзумирању пића и по бављењу рекреацијом. Пошто се велика већина становништва бави преживљавањем, онда и не размишља о сопственом здрављу. То јесте парадоксално зато што болест само још отежава живот. Млади људи сада више воде рачуна о здрављу, док старије генерације делују запуштено и физички и психички - објашњава Светланка Кнежевић, психотерапеут.

Према њеним речима, људи у нашој земљи већ у средњим годинама одустају од квалитетног живота, што се закључује по њиховом изгледу (прекомерна тежина, зуби у лошем стању, пушење...).

- Бесплатни прегледи захтевају време и носе опасност да ће нешто лекари наћи што ће нам отежати живот који ионако није лак. Здравствено просвећивање путем медија може да помогне и мотивише људе на већу бригу о здрављу. То се последњих година и ради преко медија, међутим, много је контрадикторних савета, па људи губе интересовање - прича Кнежевићева.

Како каже, други начин који би помогао да се људи наведу да брину о свом здрављу јесте да превентивни прегледи буду обавезни и да недолазак повлачи већу партиципацију у лечењу.

Психолог Александра Јанковић слаже се да Срби нису свесни колико је важна превенција.

- Неки се воде мишљу да је боље да не знају ништа о свом здрављу него да оду код доктора и сазнају лошу вест - истиче Јанковићева.

Шефица канцеларије за скрининг рака дојке Института за јавно здравља “Др Милан Јовановић Батут” Верица Јовановић каже да је та болест на првом месту код жена и по оболевању и по умирању.

- Због тога су важни превенција, одлазак код гинеколога и обављање мамографског прегледа, јер је то кључна мера за рано откривање и заустављање болести у почетној фази - објашњава наша саговорница.

Проф. др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије, напомиње да је закаснела дијагностика разлог веће смртности од свих врста малигнитета.

- Помоћу скрининга смртност може да се редукује за 30 одсто - каже Џодић.

Да нешто озбиљно мора да се промени у организацији скрининг прегледа, знају и у Министарству здравља. Управо зато радна група за израду новог закона о здравственом осигурању предвиђа увођење својеврсне казне за оне који се не одазову на скрининг преглед - укида им се право на лечење о трошку РФЗО уколико оболе од болести за коју су позвани на преглед.

Поражавајуће бројке о смртности

2.000 жена годишње умре од рака дојке

3.000 људи годишње умре од рака дебелог црева

450 жена умре годишње од карцинома јајника

(Блиц)