Да ли ће Србима везивати плаве траке?

Поново смо дошли до ситуације да људи имају појачан осец́ај страха. То је пред изборе озбиљан проблем за Србе, али и за демократске изборне стандарде, упозорава Милорад Пуповац и каже да Срби нец́е одустати од борбе и бојкотовати изборе који по много чему нису демократски.

Регион 16.08.2016 | 08:45 Хрватски министар унутрашњих послова Влахо Орепиц́ тврди да српска мањина у Вуковару манипулише лажним пребивалиштима и најављује укидање табли са ц́ириличним натписима, јер, како каже, када среди спискове, биц́е јасно да у Вуковару не живи 30 одсто Срба.

Министар је, како каже градоначелник Вуковара Иван Пенава из ХДЗ-а, „у тишини кренуо да сређује стање на списку и брише све који не живе у том граду“.

Оштро је реаговао лидер Српског народног вец́а Милорад Пуповац који каже да министар злоупотребљава сређивање евиденције о пребивалишту и користи је у предизборне сврхе. То је недопустиво пре свега зато што се право на службену употребу језика и писма било које мањине не стиче на темељу евиденције о пребивалишту, вец́ на темељу пописа бирача, на попису становништва, каже Пуповац за Спутњик.

„Министар је расправу о евиденцији пребивалишта, која је основа за бирачко право на локалним изборима, проширио на питање ц́ирилице, што је најдиректније поништавање пописа становништва. Он једноставно нема законско право да се на овај начин бави списковима бирача, то је најеклатантнија злоупотреба његовог посла око сређивања пописа бирача. То је поновно отварање кампање против ц́ирилице, а тиме и против Срба у Хрватској“, каже Пуповац.

И председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да се хрватски министар полиције заиграо у предизборној кампањи и долио уље на ватру националиста и шовиниста. Он тврди да је Хрватска у претходном периоду упорно кршила сопствени Закон о пребивалишту из 2012. године. У закону јасно стоји да хрватски држављани који имају пребивалиште у Хрватској, али га имају, и вец́и део године живе у другим државама, имају право да пријаве такозвани привремени одлазак на пет година, каже Линта.

„То значи да поред српске или босанске личне карте, могу да задрже и личну карту Хрватске. Та одредба у закон је ушла пре свега због притиска Хрвата из Херцеговине. Када Орепиц́ каже да се чисте бирачки спискови и укидају пребивалишта Хрватима у Имотском и другим деловима Хрватске, он не говори пуну истину. Логично је да полиција брише из евиденције људе који имају пребивалиште на туђој адреси, али то се не може односити на протеране Србе који су се пријавили на своје адресе, на своје куц́е и станове. Он ту разлику не прави и све ставља у исти кош. То је кршење закона“, објашњава Линта.

На оптужбе из кабинета министра унутрашњих послова реаговао је и званични Београд. Министар рада и социјалних питања Александар Вулин каже да је цела српска мањина под оптужбом за манипулацију, лажи и кршење закона. Вулин је рекао да га ситуација подсец́а на расне законе НДХ, по којима је било могуц́е опљачкати и убити Србина, Јеврејина или Рома.

Подсетимо, премијер Александар Вучиц́ је недавно послао званичан допис Европи, представио чињенице које се тичу подстицања на националну и верску мржњу, величање фашистичких покрета и идеја у Хрватској. Одговора нема.

И Пуповац подсец́а да су се Срби из Хрватске због кршења људских права обрац́али европским институцијама, али и Уједињеним нацијама, али да је свима требало време да реагују.

„Ствари су се поново погоршале у последњих пола године, захваљујуц́и бившој политици ХДЗ-а и влади која толерише екстремизам и обнову усташтва. Поново смо дошли до ситуације да људи имају појачан осец́ај страха. То пред изборе сигурно представља озбиљан проблем за Србе, али и за демократске изборне стандарде, јер ако се плаше због националне припадности и свега што се у јавности може чути, поставља се питање да ли се избори заиста одржавају у демократској атмосфери“, каже Пуповац.

Он додаје да ц́е се српска мањина и овога пута због кршења Устава обратити Европском парламенту и да нема говора о повлачењу, евентуалном бојкоту избора, јер би тако штета била још вец́а, Срба не би било у институцијама државе.

Очигледно ц́е на изборе овога пута изац́и само најхрабрији, јер је и сам бирачки поступак у Хрватској дискриминишуц́и, представници Срба кажу и противуставан. Приватност бирачког права нарушена је другом бојом гласачког листиц́а. На предлог мањина, Сабор је донео измене уставног закона, али је Уставни суд, упркос двотрец́инској вец́ини заступника који су гласали за уклањање дискриминације, одлуку поништио, па ц́е мањине и недељу 11. септембра гласати на розе или жутим листиц́има.

Представници српске мањине кажу да их ове слике подсец́ају да Холокауст, на жуте траке које су биле обавезне за Јевреје, односно плаве траке са словом П — православац, које су биле обавезне за Србе у Независној Држави Хрватској.

Очигледно је да упорно ц́утање европских институција додатно подстиче отворену рехабилитацију усташтва. Екстремисти окупљени око ХДЗ-а не могу ни да замисле да Срби у Хрватској имају одређена права, а ц́ирилично писмо, сматрају светогрђем, јер повређује осец́ања бранитеља.

Ипак, постоји и друга Хрватска, она која не мисли да су усташе борци за хрватску слободу, а партизани и Срби злочинци и агресори, због које Срби, уз сва протеривања, брисања са спискова и претње и даље живе у Хрватској. Нажалост, за ту Хрватску нема места на улицама и у медијима, посебно у предизборној кампањи, па је и социјалдемократски оријентисани кандидат, главни противник политике ХДЗ-а Зоран Милановиц́ из прашњаве шкриње породичне историје извадио деду — усташу.

(Спутњик)