Британски "бедем" претврд за бх. робу

Најаве да би Велика Британија након Бреxита могла поново приступити Европској асоцијацији слободне трговине (ЕФТА), са којом БиХ има потписан споразум, неће донијети неке велике користи за домаћу привреду када је у питању повећање обима спољнотрговинске размјене, сматрају у привредним коморама у БиХ.

Босна и Херцеговина 16.08.2016 | 08:00 Они истичу да је британско тржиште веома захтјевно, те да та робна размјена ни до сада није била значајна, с обзиром на величину тог тржишта, што се неће промијенити ни у случају уласка те земље у ЕФТА, а што би за БиХ отворило то тржиште за слободну трговину.

Подаци Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ показују да је укупна спољнотрговинска размјена БиХ са Великом Британијом у првој половини ове године износила око 195 милиона марака, гдје се на увоз из Британије односило око 170 милиона КМ, а на бх. извоз у ту земљу свега око 25 милиона марака.

Највише смо извозили робе из категорије папир и картон, те из категорије нуклеарни реактори, котлови и машине, док је из Британије у БиХ убједљиво највише долазило минералних горива и уља, на шта отпада више од двије трећине увоза.

Када је у питању прошла година, укупан обим спољнотрговинске размјене БиХ са овом земљом износио је око 270 милиона марака, гдје је опет доминирао увоз из Британије у износу од око 204 милиона марака, док је извоз БиХ у ту земљу износио око 66 милиона КМ. Посматрано по робној структури, БиХ је највише извозила електричне машине, опрему и њихове дијелове, те руде и пепео, док су из увоза опет доминирала минерална горива и уља.

Бруно Бојић, предсједник СТК БиХ, рекао је да евентуални улазак Велике Британије у ЕФТА не би донио неке велике користи за бх. привреду, али и да је о свему томе још рано говорити пошто није сигуран ни излазак те земље из ЕУ.

"Нама ни у џеп ни из џепа. Велика Британија са БиХ нема баш велику спољнотрговинску размјену, била она чланица ЕУ или ЕФТА, уопште није битно. Нећу рећи да њима није интересантна наша роба, већ једноставно мислим да ми не можемо понудити њима нешто бог зна шта што они немају. А да ли смо повољни са робом или нисмо, и да ли испуњавамо захтјеве њиховог тржишта, то је показало вријеме из претходног периода", рекао је Бојић.

С тим у вези, додао је да се двије стране требају више билатерално сусретати, упознавати, из чега би се могла изродити потражња са обје стране, јер је до сада било недовољно комуникације. Ипак, нагласио је да треба сачекати расплет цијеле ситуације у вези са Великом Британијом, па тек онда радити анализу по овом питању.

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, рекао је да за домаћу привреду ни резултат Бреxита није оставио велики значај, па се неће догодити ништа велико ни уколико би Британија ушла у ЕФТА.

"Сматрамо да не би дошло до промјене обима спољнотрговинске размјене са Великом Британијом. Ми ни до сада, док је та земља била чланица ЕУ, нисмо нешто претјерано били конкурентни на том изузетно захтјевном тржишту", рекао је Благојевић и додао да, с друге стране, не постоји ни традиција у робној размјени са Великом Британијом. Међутим, он види шансу у чињеници да неке велике свјетске фирме које су имале погоне у Великој Британији, а након резултата Бреxита изгубиле то слободно тржиште ЕУ, најављују могућност пресељења дијела тих погона у земље ЕУ, али и земље као што је БиХ, која се налази на самој граници са ЕУ и има слободно тржиште.

Међутим, о повратку Велике Британије у ЕФТА, који ће бити дуготрајан процес, већ сада постоји доста отпора. Елизабет Вик Аспакер, министар за европске послове Норвешке, која је чланица ЕФТА, изјавила је да није сигурна да би требало допустити Великој Британији да се након иступања из ЕУ врати у ЕФТА. Наводи да би повратак Британије у ЕФТА могао бити начин за Британију да задржи приступ унутрашњем тржишту ЕУ.

"Није извјесно да би било добро дозволити једној великој земљи да уђе у ту организацију", рекла је Вик Аспакерова, додајући да би то нарушило постојећу равнотежу, што није нужно у интересу Норвешке. Онемогућавањем да приступи ЕФТА, Велика Британија би била спријечена да слиједи норвешки начин регулисања односа са ЕУ који омогућава пун приступ јединственом тржишту.

Норвешка није чланица ЕУ, али има приступ њеном исплативом унутрашњем тржишту преко споразума о Европском економском простору који чине ЕУ и три од четири чланице ЕФТА - Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, док је Швајцарска, која је у ЕФТА, одлучила да самостално гради односе са ЕУ. Велика Британија ће, након што званично поднесе обавјештење да ће иступити из ЕУ на основу члана 50 Лисабонског уговора, имати двије године да ријеши питања проистекла из прекида чланства, као и да преговара о односима са ЕУ, укључујући и услове приступа тржишту ЕУ.

Норвешка би, уколико би Британији онемогућила повратак у ЕФТА, гдје се одлуке доносе једногласно, лишила ту земљу могућности да приступи европском тржишту преко Европске економске заједнице, јер она изискује чланство или у ЕУ или у ЕФТА. Велика Британија је била један од оснивача ЕФТА 1960. године, али се 1973. ипак опредијелила за приступање тадашњој Европској економској заједници.

(Независне новине)