ОИ - Анализа: Прави ритам у правом тренутку, а сада…!

Први циљ је испуњен, кошаркаши Србије су се пласирали у четвртфинале олимпијског турнира забележивши другу победу на такмичењу, над селекцијом Кине (94:60).

Кошарка 15.08.2016 | 23:30 Морало је да се трчи. Баш је морало да се трчи. Сваки играч кинеске репрезентације је бржи од српског чувара, али није квалитетнији.

Морала је и да се игра озбиљна одбрана, баш због те брзине коју поседује противник. У томе су изабраници Александра Ђорђевића итекако успели, велики број напада Кинези нису успели да заврше за прописане 24 секунде, али су пречесто добијали поклоне, у виду десет секунди краћег периода за организовање нове акције.

Наш рекет је углавном био затворен, али је умео да попусти чим пукне прва линија одбране, успели су Кинези у неколико наврата да се прошетају, међутим то су биле тако ретке ситуације да се не могу узети као некакав огроман пропуст.

Тимска одбрана, у тренуцима када се први налет противника успешно заустави, углавном је доводила до неког тешког шута преко руке, знали су то Кинези да погоде, уз доста среће, али и да избаце лопту у аут, тотално збуњени.

Страх од губитка скока је приморавала спољне играче да се залећу на обруч, а тврди шутеви су се одбијали на пет, шест метара од коша, тако да је углавном то разлог за солидан број офанзивних скокова кинеске селекције.

Ђорђевић је веома брзо заиграо без крилног центра, послао је Калинића на “четворку”, а он је уз Јовића и Симоновића додатно “затегао” одбрану, иако је било несигурности при брањењу обруча, пошто је остајао са вишима од себе, уз Радуљицу, коме тај сегмент игре није најбоља карактеристика.

Нападачки је све функционисало као сат. Кренуло се одлично, повукао је Богдановић и шутевима са дистанце разбио помисао да Кинези могу да одиграју чврсту одбрану. Мало је било потешкоћа Марковићу да организује игру, али се све то брзо средило.

Имали смо све, и шут споља и “коришћење” Радуљице, као и стандардно сјајан проток лопте, чак и на малом простору. Колико год да Кинези трчали и били брзи, тактичка дисциплина и концентрација у нападу Србије је била перфектна и било је веома мало “празних” напада.

План “Б” је такође веома добро функционисао, прилагођавање је било готово моментално, а кретање без лопте феноменално, уз одлично осећање простора и без и једног паничног тренутка.

У томе има удела и велика разлика која је направљена већ на почетку друге деонице серијом од 9:0, тако да је остатак меча протекао у растерећеној и креативној нападачкој игри.

4 – Милош Теодосић – До полувремена је убацио свега два поена, али није било ни потребе да узима превише шутева. Готово “фластером” су га бранили противници, а у трећој деоници је везао пет поена, чисто да осети обруч. Поделио је и пет асистенција.

5 – Марко Симоновић – Добио је шансу раније него обично и одмах се видео његов утицај на игру. Одбрана је постала далеко чвршћа, шуњао се и на скок у нападу, шутнуо једну тројку и убацио је. Уз тандему са Калинићем на “четворци” је права напаст за офанзиву противника.

7 – Богдан Богдановић – Изгледа да га је баш заболела она тројка коју је промашио за продужетак против Американаца, тако да је одлучио да у овом дуелу ништа не препусти случају. За првих пет минута убацио је осам поена, у одбрани је био веома чврст, укупно је погодио пет тројки и уписао исто толико скокова.

9 – Стефан Марковић – Жестоко су га притисли омалени плејмејкери Кине на почетку меча, морао је окренут леђима да организује нападе, а када се ослободио стигао је да подели пет асистенција. Офанзива му није била превише занимљива, пробао је тројку и промашио. Велике заслуге има за то што је Кина забележила свега 12 асистенција.

10 – Никола Калинић – Феноменална партија кошаркаша Фенербахчеа. Против САД је најавио буђење, а сада је устао и кренуо. Био је присутан у нападачким акцијама од почетка утакмице, добијао је лопте и користио их на различите начине. Буквално је радио све на терену, убацио је тројку, погађао са дистанце, трчао контре, асистирао (3), скакао (5), блокирао, играо на две позиције… Одлична, заиста одлична његова партија, без грешке.

11 – Немања Недовић – Када би само његови бљескови постали константа… Ушао је у финишу прве деонице са специјалним задатком, да погоди тројку уз звук сирене и урадио је то. У дефанзиви је био одличан, о томе сведоче и две блокаде. Закуцавање из алеј-упа му није прошло, као и ниједан покушај за два поена, имао их је укупно четири.

12 – Стефан Бирчевић – Изгледа да је коначно научио да се поставља у одбрани. Изнудио је два фаула у нападу и то је све што је добро урадио на овој утакмици. Без поена уз четири промашаја и велику борбу са преискусним Јијем.

13 – Мирослав Радуљица – Партија у његовом стилу, 11 поена за 12 минута, уписао је четири скока, али и промашио два слободна бацања, што није баш својствено за њега. Удвајали су га, понекад и утрајали кошаркаши Кине, али је све ситуације успешно решавао, било поенима, било изнуђеним прекршајима.

14 – Никола Јокић – Солидна његова представа, после експлозије против “Дрим тима”. Није био најпрецизнији, погодио је два од седам шутева које је узео, али је уписао седам скокова, од тога три у нападу. Упао је у једном моменту у кризу, добио је два узастопна фаула, али се смирио и остао на паркету до краја.

15 – Владимир Штимац – Када се активно играло био је најслабија карика у петорци, није добро пратио развој ситуације под својим обручем. У одбрани од пик-ен-рола се није најбоље постављао, али је на крају, уз велику борбеност, за нешто мање од десет минута уписао седам поена, без промашаја из игре и пет скокова.

24 – Стефан Јовић – Одсекао је плејмејкера Кине из игре, уз Калинића и Симоновића је вршио највећи притисак на противничке играче, али се чини да у нападу може и мора боље. Промашио је полагање у контри, касније се исправио лепим залетом са крилне позиције, а убележио је и три асистенције.

25 – Милан Мачван – Коначно… Није личио на себе у претходним утакмицама, видео се страх који није својствен за њега. И у првом полувремену је деловао тако, помало изгубљено и у стању да само направи блок плејмејкеру, а после нестане из нападачких опција. Све се променило у трећој деоници када је уписао 11 поена, од тога две тројке и једну “2+1” ситуацију.

Селектор – Александар Ђорђевић – Могао је да промеша карте, лепо расподели минутажу и одмори кључне играче. Калинић и Мачван су потпуно прорадили, Богдановић је поново наместио руку… Први циљ је испуњен, после проблематичних представа против Француске и Аустралије, чини се да је дуел са САД подигао енергију његовог тима, али сада следи утакмица у којој не постоји право на грешку. Селектор зна како то изгледа, знају то и његови пулени, а кључна ствар треба да буде старт тог меча, да се на време ухвати ритам и да се не дође у ситуацију да треба да се јури резултат.

Извор: Б92