Анализа - ОИ: ''Орлови'' на вријеме наоштрили канџе!

Пораз који се честита. Генијално је, у стилу својих додавања, Милош Теодосић описао утисак који је репрезентација Србије оставила у утакмици са САД.

Кошарка 13.08.2016 | 23:45 Лепршавост, тимска игра у свом изворном облику, без трунке страха, била је то партија која би ’Орловима’ могла да дâ крила пред одлучујуће борбе – на крају, недостајала је нијанса и моћни амерички тим се извукао (94:91).

Дичимо се тиме да нашу школу кошарке краси виц у игри, креативност на ивици лудости, оно што неутралног навијача држи прикованог уз екран. И управо то видели смо у дуелу са најјачом екипом на свету – толико, да су са свих страна стизали изливи одушевљења.

“Србија учи САД неким основама кошарке“, написао је Шарунас Јасикевичус, мајстор какав се рађа једном у сто година и, ако се Теов стил игре може са неким упоредити, онда је то Шарас.

Баш је Милош био покретач те допадљиве, питке игре Србије која нам је и у тренуцима напетости мамила осмех на лице и просто извлачила аплаузе као да смо у позоришту. Међутим, није само он – и Јокић се потпуно ослободио на овој утакмици, показао нам је део несвакидашњег дара који поседује, Радуљица је тако слатко насамарио Казинса, а за кошарку ефектније рекламе нема од тимске акције којом смо извртели целокупну одбрану САД.

Само првих пет минута деловали смо као свезаних руку и тада су нас Амери надскакали и надтрчали стварајући велику предност, за коју се после испоставило да није била толико велика. Није, јер су наши момци почели да одговарају сопственим оружјима, али и да не беже од контакта – управо то може да буде врло значајно за наставак турнира, с обзиром на то да бисмо у четвртфиналу могли да играмо са једном од изразито ’физичких’ екипа попут Литваније или Аргентине.

Нису нас Американци надскакали (33-31, 9-8 у офанзивним) нити смо губили лопте на центру, што иначе није ретка последица њиховог пресинга. У суштини, успели смо у основном задатку сваког тима – забашурили своје недостатке и у први план избацили предности.

Рећи ће неки да није САД играо на максимуму – можда је и то тачно, али је и тачно да им је Србија ушла у главу и да су налетели на врсту препреке којој се нису надали. Прво се изнервирао Џордан, нешто није право било ни Грину ни Казинсу, а и Џорџ је у изјави после утакмице признао да је био затечен нападом ’Орлова’.

Све време је Србија била у игри, на крају имала и шут за продужетак, а питање је какав би исход меча био да су судије боље урадиле свој посао. У старту су грешиле на обе стране, али како је утакмица одмицала, то је јасније било да се ствари гурају на воденицу САД – не мора тај податак ништа нужно да значи, али бројка од 42 изведена слободна бацања свакако упада у очи. Плус је Радуљица, који је давао кошеве као од шале, играо само 15 минута због проблема са фауловима, од којих су бар два била дискутабилна.

Екипа Александра Ђорђевића показала је шта може и за шта је способна – двобој са Кином биће другачији, више притиска због императива победе – нема места еуфорији, али Орлови су тек показали канџе и нема разлога да сада стану.

4 Милош Теодосић “Њега само треба ’пребити’ и заустављен је“, чест је коментар на Милоша. Истина, било је таквих утакмица, али у дуелу са Аустралијом и поготово сада са САД, Теодосић је показао да може да се избори, да иде кроз контакт и да упркос њему игра своју игру. Погодио је четири тројке – знали смо да уме. Поделио је шест асистенција и извео најбољи пâс турнира који Богдановић нажалост није претворио у кош – брада је падала, дивили смо се, али и то смо знали да Тео уме. Оно што не виђамо тако често од њега јесте врхунска одбрана, у судару са САД као да је имао додатни мотив да НБА асовима “покаже да може“. И показао је.

5 Марко Симоновић Како турнир одмиче, све значајнији играч из сенке за Србију, нит која нам је неопходна у одбрани. Један статистички податак лако се превиди, али прилично је речит – са Симоновићем на паркету, Србија је имала +16, а нити један играч у оба тима више није имао двоцифрен ’плус-минус’ индекс.

7 Богдан Богдановић Није било његово вече. У првом полувремену као да је играо под кочницом, у другом се ослободио, погодио тројку и фино положио поред Казинса, али је на крају промашио два важна шута. Било је и неколико пропуста у одбрани, чак и на прво гледање, али нема разлога да не верујемо да ће све доћи на своје, само треба да буде мало агресивнији ка кошу, чак и ’себичнији’ како би се разиграо јер нам је он једна од првих нападачких опција.

9 Стефан Марковић Слично као и Богдановић, у првом полувремену га није било, али је у другом подсетио на своје најбоље репрезентативне партије – уска одбрана, сигурно превођење лопте, укупно по четири скока и асистенције, уз бонус од две погођене тројке из три покушаја. Само нека настави тако.

10 Никола Калинић Поседује особине које су неопходне овом тиму и сада их је демонстрирао – тукао се с ким је стигао, савесно је преузимао у одбрани и стизао да покрпи покоју рупу, ухватио пет и украо две лопте. Може и нападачки да бљесне с времена на време, нека тсе то догоди кад нам буде најпотребније.

11 Немања Недовић Пре меча се могло претпоставити да ће меч са САД бити профила какав његовим карактеристикама одговара, али није се најбоље снашао и није много утицао на игру.

12 Стефан Бирчевић Играо пет минута, промашио две тројке (друга је изашла из коша) и направио три фаула. Није било више простора за њега јер је противник био физички супериоран.

13 Мирослав Радуљица За само 15 минута дао је 18 поена, побио се и са Џорданом и са Казинсом, добро се откривао после пика, али и успевао да реши игром леђима ка кошу. Најконстантнији је наш играч од почетка турнира.

14 Никола Јокић Убедљиво највећи добитак са овог меча – сада када је на маестралан начин пробио лед, можемо очекивати да чешће гледамо Радуљицу и њега у пару, поготово узевши у обзир проблеме са којима се суочавамо на четворци. Два пута је Јокић маниром ветерана окренуо директног чувара, показао меку руку око обруча, али је и погодио две тројке. Више од свега, видело се да није у грчу, а само тада његов таленат може у целости да дође до изражаја.

15 Владимир Штимац Није ово би меч за играча његових особина, али је својих пет минута поштено одрадио, као и увек.

24 Стефан Јовић Забележио је три асистенције, али је и олако изгубио две лопте, а и направио је два фаула даље од коша у последњој четвртини кад смо били у бонусу. Упркос томе, није деловао несигурно и од њега се може очекивати солидан допринос у наставку такмичења.

25 Милан Мачван Слично као и за Штимца, његове карактеристике нису погодне за меч са екипом попут САД – зато је и играо само шест минута, уз једну промашену тројку.

Извор: Б92