Овако ће изгледати Земља за 100 година
Вероватно сте већ потпуно свесни да је последњих година све топлије и топлије. Ова, 2016. година биће рекордна по том питању – температура се повећала за 1,3 степена у просеку.
Занимљивости 13.08.2016 | 10:10
Гавин Шмидт, климатолог који је челник НАСА-иног Годард Института за истраживање свемира, рекао је за Бизнис Инсидер да смо, без обзира што још нисмо дошли до те бројке, незаустављиво кренули ка великим климатским променама. Он наводи да - све и да сутра сведемо потрошњу угљеникових емисија на нулу, процес више не можемо зауставити. Све што можемо јесте успорити климатске промене како би се човечанство могло прилагодити што је лакше могуће.
Шмидт је сигуран да ћемо најкасније у наредних 14 година повећати просечну температуру за тих страшних 1,5 степен Целзијуса.
На пример, температура у арктичком кругу једног је дана прошле зиме абнормално порасла. Шимдт каже да ће се ово дешавати све чешће, што значи да ће године попут ове – када је забележен најнижи ниво морског леда – бити нормалне. Лета на Гренланду, процењује се, биће без леда до 2050. Подсећа се и на екстремно отапање леда које се на Гренладу десило 2012. - научници очекују да ће се ово, до краја века, дешавати сваких шест година.
Чак и у најбољем сценарију по нас, океани ће порасти од пола до једног метра до краја века, а то значи да ће без дома остати барем четири милиона људи. И не само то, у тропима ће постајати отровније: океани упијају трећину угљен диокисда из атмосфере, због чега се загревају и постају “киселији”. Очекује се да ће сви корални гребени бити уништени – у најбољем случају, половина.
Очекује се да ће се у тропима повећавати број врелих дана за пола до 2050. године. Северније – од 10 до 20 одсто више врелих дана. Суше ће бити све чешће – могло би захватити 40 одсто земље, дупло више него данас.
А ту је и време – очекују се драматичније природне катастрофе. Екстремне олује, шумски пожари и таласи врелине биће “нормални” након 2070.
Б 92
фото: интернет
Коментари / 0
Оставите коментар