Бајденови захтјеви Београду и Приштини

Други човек Америке, који је у администрацији Барака Обаме у два мандата био задужен за Балкан, долази у Београд са старом фразом „да се слажемо да се око Косова не слажемо“, а у Приштину по гаранције да је косовска Влада довољно стабилна да издржи унутрашње политичке сукобе.

Србија 13.08.2016 | 09:54 Џо Бајден, потпредседник Сједињених Америчких Држава, идуц́е недеље ц́е последњи пут у својству другог човека Америке посетити Приштину и Београд, а једна од главних тема разговора биц́е примена, или боље речено, деблокада Бриселског споразума, као и нормализацији односа Београда и Приштине.

Бајден у посету долази са супругом, а прво ц́е посетити Приштину. Тамо ц́е присуствовати и једном приватном догађају — отварању деонице пута од Приштине до базе Бондстил, која је по одлуци Владе у Приштини названа по имену његовог сина Боа Бајдена, од прошле године покојног. Ово је на неки начин одавање захвалности још увек актуелном потпредседнику Америке, кога Албанци виде као једног од највец́их присталица косовске независности.

Осим овога, Приштина очекује да од Бајдена добије и неку врсту гаранције да будуц́а америчка администрација нец́е мењати политички курс према Косову. У исто време, у Приштини се спекулише да ц́е Бајден од Београда тражити да „попусти“ Приштини на њеном путу ка Уједињеним нацијама, јер Косово очекује да до краја мандата ове америчке администрације (јануара 2017) добије статус земље-посматрача у УН. Друга ствар, о којој ц́е Бјаден највероватније разговарати и са Београдом и са Приштином је — формирање војске Косова. Тема у Београду ц́е бити и формирање, или боље рец́и неформирање, Заједнице српских општина, али не баш сасвим у контексту који је Београд замислио.

Наш саговорник из Форума за етничке односе Ненад Ђурђевиц́ сматра очекиваним да једна од тема буде деблокада преговора Београда и Приштине, и то у оба града, али додаје и да ц́е Бајдена озбиљно занимати и да ли Влада на Косову има снаге да се избори са унутрашњим политичким сукобима.

„Генерално, блокада преговора између Београд и Приштине изазива тензије и скрец́е комуникацију Београда и Приштине, што отвара могуц́ност за дестабилизацију. Америци је врло битно да се политичка криза на Косову, која вец́ поприлично дуго дрма темеље ондашње владе, држи под контролом, јер поступци покрета ’Самоопредељење‘ вец́ попримају облике политичког насиља, а то изазива потенцијалне тензије и са суседима. Америци је такође битна и комуникација Београда и Тиране и верујем да ц́е о томе разговарати са премијером и председником Србије“, каже Ђурђевиц́.

Он не верује да ц́е признања Косова бити део разговора у Београду, јер је, како каже, Америци јасно да до тога нец́е доц́и.

„Притискања Београда да призна Косово није реална тема, па чак и да, хипотетички, Београд призна Косово, то не би учиниле важне чланице Савета безбедности Уједињених нација, Кина и Русија, из својих политичких разлога. Признање Косова није само тема за Београд, вец́ и за велике силе, и ствар договора око њиховог баланса у свету. Стављање такве теме на дневни ред разговора у Београду, било би сасвим контрапродуктивно. С друге стане, Београду је битно да корак по корак остварује оно што је у нашем интересу. Поглавље 35, који се тиче Косова, прихвац́ено је у Београду, и на њему ц́е инсистирати у ЕУ и Америка која подржава Србију на путу ка ЕУ. Прича о признању Косова само уноси конфузију у Србији, и онемогуц́ава да се решавају битне ствари, као што је третирање културне баштине, или како ц́е тец́и даљи разговори кад буду основне ствари из Бриселског договора, испуњене. Америци јесте важно да Србија не кочи косовски пут у међународне институције, али све је то далеко од захтева за признање Косова“, истиче наш саговорник.

Војска Косова, наставља Ђурђевиц́, била је тема у разговорима и са НАТО-ом и са Америком, али да би она била верификована, мора да добије подршку и посланика мањина и посланика српске заједнице у косовском парламенту.

„Та тема ц́е се решавати у ширем пакету договора са представницима српске заједнице и начином на који ц́е Асоцијација (Заједница) када буде формирана, бити третирана, односно, какве ц́е јој бити не само надлежност, вец́ како ц́е она уопште функционисати у циљу заштите српске заједнице. Мислим да војска Косова јесте једна од тема, али војска у оквиру ширег консензуса у оквиру Косова, са другим политичким факторима, што тренутно не постоји јер „Самоопредељење“ на све начине покушава да онемогуц́и разговоре са српским представницима и са мањинским странкама и насилно спречава политички процес на Косову“, наглашава Ђурђевиц́.

Бајденови саговорници и у Приштини и у Београду очекују да он буде на њиховој страни, односно, да код сваке стране посредује како би она друга страна попустила. Познаваоци америчке спољне политике, међутим, напомињу да се америчка спољна политика не мења.

Милан Мишиц́, дугогодишњи дописник листа "Политике" из Вашингтона, подсец́а да је Бајден у одлазец́ој америчкој администрацији, човек који је био задужен за Балкан.

„Амерички интереси су овде одавно дефинисани, они подржавају самосталност Косова и заједно са ЕУ Србију гурају ка крајњем циљу да Србија призна ту независност. Чињеница да долази са супругом, ова посета би се могла дефинисати више као церемонијална у односу на претходне. То донекле потврђује и утврђени формат разговора и у Приштини и у Београду. Дакле, када је реч о односима Америке и Србије по питању Косова, остаје на снази раније дефинисана формула „да се слажемо да се око Косова не слажемо“, каже он.

Бајден би требало током посете Београду и Приштини да представи обема странама оно што као завештање за Балкан оставља свом наследнику у будуц́ој америчкој администрацији.

Извор: Спутњик