Ни вриједнијих руку, ни гладнијих уста

Живимо у држави која извози даске, а увози столице. У нашим селима производи се најздравија храна, а градови живе на паштетама од бајатих сировина из увоза.

Босна и Херцеговина 13.08.2016 | 08:31 Ниједна земља нема толико вриједних руку и гладних уста. Наша радна снага расула се по свијету, јер се овдје рад не цијени.

Гдје год се човјек из БиХ запослио у иностранству, било на грађевини, било у лабораторији, није се обрукао.

Свагдје наши људи успијевају бити најбољи, само не у својој држави. Нису криви они, одговорност је на вишим нивоима.

Безобразлук, па и бахатост политичара, оних који вуку конце над нашим судбинама, исте те конце нам стеже око врата. Привреда нам је опустошена, већ је на издисају, а ништа се не ради на њеном опоравку.

Декларативно, званичници се, како тврде, боре за повећање броја радних мјеста, за обнављање производње, за повећање извоза. У пракси, дубиоза је све већа.

Најновији доказ за то је и фијаско који је БиХ доживјела након што је помпезно најављено да ће имати велику корист од потписивања Споразума о слободној трговини са чланицама Европског удружења слободне трговине (ЕФТА).

Чланице ЕФТА су Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, и тај споразум је на снагу ступио почетком прошле године, али раст извоза је готово занемарив.

Имамо ли шта да извеземо? Дакако. На примјер, располажемо јефтином радном снагом, имамо и ниске цијене енергената, а имамо и оранице. Зашто Швајцарцу не бисмо продали наше домаће производе?

Зато што није довољно потписати споразум. Да би овдашњи пољопривредник био довољно јак да може да се бори са богатим конкурентима са Запада, потребна му је јака финансијска ињекција. Овдје то није случај.

Због пасивног односа државе према свему што се зове шанса, ми смо пред амбисом. Испаштају грађани, а не они који су криви.

Извор: Независне новине