ОИ - Сиријска пливачица: Срби су ми дали воду, ја ћу вама моје срце!

Ваш народ ми је у та три дана помогао да преживим. Желим да му се одужим. Посетићу Београд сигурно, каже за „Блиц“ симбол Олимпијских игара.

Остали спортови 21.08.2016 | 23:45 Ми смо њој дали воду, мало хране, преноћиште и наду у бољи живот, а она је нама поклонила срце, искрен осмех и срдачне поздраве. Сиријска пливачица Јусра Мардини, због своје невероватне приче, постала је симбол Игара у Рију. Ова 18-годишњакиња предивних крупних очију гледала је у смрт неколико пута бежећи од рата у својој земљи. На крају, из шатора на српско-мађарској граници доспела је до Немачке врло брзо, и до највеће светске смотре спортиста као члан олимпијског тима избеглица.
 
Пришли смо јој у „Акватик центру“ одмах после трке на 100 метара лептир стилом и поручили јој да има поздраве из Србије. Моментално је окренула леђа британским и америчким новинарима и неочекивано нам потрчала у загрљај.

- Морате да пренесете моје најискреније поздраве вашем народу, који ми је помогао да преживим изузетно тешке тренутке у избегличком кампу на српско-мађарској граници. То вам никад нећу заборавити.

Наша је част што имамо прилику да те мало боље упознамо, за почетак реци нам колико си дана провела у Србији?

- Два-три дана. Сасвим довољно да схватим колико су Срби хумани и гостољубиви. Мораћу да вам се одужим за гостопримство, које је мене и моју сестру одржало у животу.

Какав си третман имала у нашој земљи?

- Кажем вам, одличан! Ту сам нашла уточиште које ме је препородило за наставак путовања до Немачке. Не можете ни да замислите колико су мени та вода и та храна значиле. Драго би ми било да вам дођем у посету, да вам још једном захвалим на свему. Волела бих да посетим Београд, чула сам да је феноменалан.

Можеш ли за читаоце „Блица“ да још једном препричаш твоју невероватну причу?

- Ух, бојим се да већ нисам досадна.

Ако теби не представља проблем, ми пажљиво слушамо...

- Хаос у Сирији је за мене почео 2012, када ми је у масакру у Дараји срушена кућа. Том приликом је страдало више од 100 цивила, неки моји другови пливачи су убијени. Сестра Сара и ја смо тек 2015. прикупиле довољно храбрости да се са оцем дамо у бег.

Знам да сте авионом кренули од Дамаска до Бејрута, преко Истанбула сте се упутили за Измир, сели сте у чамац, а онда...?

- Онда се на путу ка Лезбосу десило нешто због чега ме данас цео свет доживљава као хероја, а ја се не осећам тако. На путу ка грчком острву покварио нам се чамац. Са сестром и другарицом сам се спустила у воду и тако три и по сата гурала пловило ка обали. Било нас је 20-ак...

О чему си размишљала?

- У тренуцима кризе помишљала сам нећу ли као пливачица умрети у води?! Ни на крај памети ми није било да ћу недуго затим бити овде, на Олимпијским играма. Хвала МОК-у, који је и нама избеглицама омогућио да се такмичимо. Да остваримо своје снове. У Рију смо наишли на одличан пријем, имали смо времена да обиђемо брдо Корковадо, да видимо чувену статуу Исуса. Да се другачије завршило, не бих знала шта пропуштам - уз неодољив осмех нас је потпуно разоружала пливачица.

Ђоковић је хтео да нас посети

Да ли си чула за неког српског спортисту?

- Новак Ђоковић, најбољи тенисер на свету! Тај момак се распитивао за све нас у тиму избеглица. Хтео је да нас посети у олимпијском селу. Он је велики шампион и велики човек.

Вратићу се у Сирију

Планираш ли да се вратиш у Сирију?

- Једног дана. Желим да помогнем свом народу! Биће то моја основна животна мисија. У контакту сам с пријатељима, моја породица је и даље тамо. Шаљу ми поруке, честитају ми на учешћу на Олимпијским играма. Кажу да сам звезда и моле ме да их не заборавим. У будућности ћу се посветити раду са избеглицама, то су људи који заслужују нову шансу!

Извор: блиц.рс