ОИ: Е, људи, ово вам је најдирљивија прича из Рија...!

Модерне олимпијске игре настављају традицију древних, античких. Ми смо се углавном фокусирали на човека, као хероја или трагичара спортског надметања. Али, још од првих Игара, стари Грци су имали вишеструка надметања која су укључивала сарадњу коња и човека. Има тих надметања и сада, а на једном од њих, у Рио де Жанеиру, виђен је дирљив пример љубави.

Остали спортови 15.08.2016 | 23:00 Парзивал је коњ који је напунио већ 19 година живота. Није то мало, обично је животни век ових четвороножаца око четврт века. Са њим вежба, још од давне 2004. Холанђанка Аделинда Корнелисен. И, не само да вежба, него су њих двоје у дисцплини "дресура" постали тако добар тандем, да су освојили четири европске титуле, једну светску, а на прошлим Олимпијским играма дошли до сребра у појединачној конкуренцији, те бронзе у тимској.
 
Међутим, поход на злато у Рио де Жанеиру наишао је на једну препреку.

У уторак ујутру, Аделинда је дошла до штале и видела како њен Парзивал има веома отечену главу. Приметила је и да њоме повремено удари у зид. Измерила му је температуру, била је далеко изнад уобичајене, па је брзо позвала ветеринаре.

Утврђено је да га је ујео неки врло озбиљан летећи инсект, или неки од паукова, па му је читаво тело, а нарочито глава, била пуна отрова.

Аделинда се одмах дала на испирање организма њеног љубимца: течност му је давана у великим количинама не би ли се токсини избацили из тела. Температура је била и даље висока, тек незнатно мања од почетне.

У среду су ветеринари, како тимски, тако и локални, бразилски, који су задужени за све коњичке дисциплине на Играма, могли да радосно констатују да је животиња све боље. Оток је спадао, температура се приближавала нормалној, па су чак посаветовали холандску олимпијку да ипак крене у поход на злато.

"Иди, наступи. Требаш тиму, нема овде замене, без тебе ће читав тим пропасти", говорили су.

Аделинда Корнелисен је извела свог Парзивала на борилиште. И, те тренутке је у свом дневнику описала овако:

"Како су нам саветовали, тако смо и урадили. Одосмо у арену, прошли смо два круга, он је деловао срећно и спремно. Вратимо се у шталу, температура пада... Поново тешка питања, шта радити? Сви знамо шта је било дан раније. А опет, никог нема да заузме моје место ако се повучем, изневерићу тим. Питања, питања... Шта да урадим? Шта је најпаметније? Причала сам са неколико ветеринара, са тренером тима. Сви доктори дали зелено светло. Па, добро, покушаћу. Грозница је спала, токсини су, дакле, избачени. Мало је још отечен, али пролази и то. Ма, добро, идемо.

И, изађемо на загревање. Почела сам лаганим ритмом, да се привикне. Али, иако је привидно деловао океј, осетила сам да мој Парзивал нема довољно снаге. Решила сам да више хода, како би сачувао енергију. И, када смо коначно изашли на само такмичење, да почнемо наш наступ, осетила сам да он толико тога даје од себе... Истински је то борац, никада не одустаје. Како бих га сачувала - тог часа сам одустала од Игара.

Мој другар, мој пријатељ, коњ који ми је дао све од себе целог свог живота - не заслужује ово.

Само сам поздравила жири и публику и отишла из арене".

Извор: блиц.рс