Анализа: Нека буде као у Шпанији 2014...!

Утакмица са Француском гледала се са помешаним осећањима и у њој је Србија показала и позитивне и негативне стране своје игре.

Кошарка 11.08.2016 | 23:45 Систем такмичења и околности такве су да су се у главама јавности и навијача већ пред меч треће рунде нашле калкулације у вези са нокаут фазом. Са тог аспекта, пораз од Француске могао би да буде права ствар јер бисмо у евентуалном полуфиналу избегли селекцију САД.

Истина, полуфинале јесте далеко, али тимови у Б групи сличног су квалитета, поготово када се узме у обзир да је Шпанија са скором 0-2 подалеко од прве позиције. Такође, знајући Шпанце, они ће, ако се не буду борили за голи живот, сада циљати треће место како и они не би морали на САД у полуфиналу.

Ни Србија ни Француска нису до краја калкулисале, али утисак је да ниједна од екипа није уложила једнако енергије и труда као што би био случај да у (под)свести није било наведене калкулације. Дакле, нису екипе играле да изгубе, али по темпу и неким потезима могао се извести закључак као да је посреди пријатељски сусрет.

’Орлове’ у недељу на понедељак чека “бити или не бити“ утакмица са Кином – тако је било и пре две године на Мундобаскету са Ираном, победили смо их, а онда смо наставили пут до сребра. Додуше, неугодна је симболика да опет играмо с Кином, која нас је у нашем последњем учешћу на ОИ (Атина, 2004) елиминисала буквално у истој ситуацији – ’само’ што су тада имали једног момка по имену Јао Минг...

Селектор Ђорђевић мало је експериментисао са стартном петорком – Јовић, Недовић, Калинић, Бирчевић, Јокић. То није дало резултат, били смо неодлучни у нападу и млаки у одбрани (“ниједан фаул нисмо направили, све отворени шутеви“, рекао је Ђорђевић на тајм ауту), па је брзо било 20:4.

Улазак Теодосића пробудио је екипу – тројка и две асистенције за Радуљицу, да би потом прорадио и шут за три (два пута Богдановић) и прикључак је ухваћен.

Боље је Србија бранила рекет него у мечу са Аустралијом, лопта је и у нападу ишла брже, мада је било и неколико падова концентрације, што је и селектор апострофирао после утакмице.

Нарочито се то односи на завршницу утакмице, али због специфичних околности, заиста је тешко било шта анализирати – на основу овог меча, мало шта може да се закључу о игри.

Најгора опција је...

Постоје још две калкулације, обе неугодне по Србију. Прва јесте да Француска изгуби од Венецуеле, онда бисмо победом над Кином и поразом од САД вероватно били на трећој позицији због боље кош-разлике у кругу (+23). Друга, о којој не бисмо да мислимо али морамо да је споменемо, јесте да Венецуела добије и Француску и Аустралију – у том случају победа над Кином не би нам била довољна за пролаз даље. Ипак, Аустралијанци за сада делују сјајно и неће желети да испусте другу позицију.

4 Милош Теодосић Јасно је да од њега све почиње у нашој игри – шут га није хтео, али уписао је девет асистенција и само с њим на паркету Србија има јасну идеју водиљу у игри. Поново је било пропуста у одбрани.

5 Марко Симоновић Добио је прилику и максимално ју је искористио – убацио је 9 поена, сјајно се кретао без лопте и играо је одбрану на високом нивоу. Можда је он играч који може да допринесе балансу између спољне и унутрашње линије.

7 Богдан Богдановић Направио је грешку у самој завршници, али био је одлучнији и тако треба да настави – он је наш најбољи шутер и, једноставно је, треба да шутира кад се изгради позиција.

9 Стефан Марковић Шутнуо је пет тројки, а то није добар знак за српски напад. Прошле сезоне дуго је био повређен и то се ипак види у његовој игри на обе стране паркета.

10 Никола Калинић Утисак је да не утиче на игру онолико колико смо навикли, а оваквом тиму Србије преко су потребни његови квалитети – срчаност, ’туча’, понеки скок у нападу, украдена лопта...

11 Немања Недовић Играо је 12 минута, био је помало недоречен у нападу, али солидан у одбрани. Чекамо једну његову ’експлозију’, увек има барем један врхунски меч по шампионату, нека сада дође када буде најпотребније.

12 Стефан Бирчевић Већ у првом нападу направио је фаул за кош ’два плус један’, провео је у игри само три минута.

13 Мирослав Радуљица Најсигурнија опција Србије у нападу – било у пик-ен-ролу, било на ниском посту. Солидан и у одбрани упркос томе што два-три пута није испратио Ловерња.

14 Никола Јокић Добио је шансу у стартних пет, али је већ у 16. минуту ’зарадио’ четврту личну грешку. Упркос лошем старту и неким грешкама, чини се да је играо слободније и са више жара, па се с правом надамо да ће Никола изгледати још боље у наставку такмичења јер нам ’шкрипи’ на позицији четири и ваљало би да можемо чешће да упаримо Радуљицу и њега.

15 Владимир Штимац Слично као и са Марковићевих пет тројки, није позитиван знак за наш напад када неколико лопти у низу иде Штимцу на ниски пост да решава. Одлично је почео, после је направио две-три грешке.

24 Стефан Јовић Оно што је играо, играо је на задовољавајућем нивоу. Погодио је тројку из отворене позиције, што може да буде значајно за самопоуздање – биће таквих ситуација и у наредним мечевима.

25 Милан Мачван Како кажу Американци, Мачван има задатак да “попуни велике ципеле“, ципеле Немање Бјелице. Немогуће је да то учини, потпуно су другачији играчи и утисак је да Мачван још тражи праву улогу у овој екипи.

Извор: Б92